Зао план или спас? Научници тврде да светска популација треба да се смањи са 8 на 4 милијарде

Постепен пад броја становника кроз бољу доступност планирања породице и већа права жена да саме одлучују о броју деце може смањити оптерећење које пренасељеност доноси нашој планети, тврде научници.

Наглашавају да њихов предлог нема никакве везе са насилним или тренутним смањењем броја људи, већ искључиво са постепеним демографским променама током наредна два века.

Сматрају да је нагли раст светске популације постао један од највећих изазова за одрживи развој.

Земља не може да поднесе пренасељеност

Током последњих сто година број становника Земље порастао је са мање од две милијарде на 8,3 милијарде. Према тренутним пројекцијама, ако се садашњи трендови наставе, светска популација би до краја века могла да достигне 11,4 милијарде људи, што би, како упозоравају истраживачи, могло имати озбиљне последице по животну средину и доступност природних ресурса, наводи се у најновијој студији објављеној у часопису "Одрживи развој" (Sustainable Development), а преносе "РИА Новости".

Укупан утицај човечанства на планету је резултат индивидуалне потрошње сваког човека помножене са бројем људи који живе на Земљи. Пошто потрошња ресурса и производња отпада по становнику не показују знаке значајног смањења, сматрају да ће укупан притисак на животну средину наставити да расте уколико се не успори и раст популације.

Наводе да су се током последњих 50 година, када се светска популација практично удвостручила, емисије угљен-диоксида више него удвостручиле, светски биодиверзитет смањен је за више од половине, потрошња енергије утростручена, док су експлоатација минерала и употреба пестицида више него учетворостручене.

Према њиховим проценама, наставак садашњих демографских кретања могао би да доведе до света са готово двоструко већим емисијама угљен-диоксида, потрошњом енергије и употребом пестицида, као и четири пута већом количином пластичног отпада него данас.

Они наводе да је "колективни утицај човечанства на екосистеме планете постао неодржив" и да је неопходно истовремено смањити укупан број становника и утицај сваког појединца на животну средину.

"Ублажавање раста и постепено смањење популације не би лишило додатне милијарде људи живота, већ би обезбедило да услови живота за будуће генерације буду добри", наводе аутори студије.

Као кључну меру издвајају већу доступност услуга планирања породице, нарочито у земљама са ниским приходима, као и пружање подршке женама да саме одлучују колико ће деце имати.

"Када су жене слободне да одлуче колико деце желе, стопе наталитета имају тенденцију да падну на ниво просте репродукције или испод њега, често веома брзо", наводи се у студији.

Сматрају да би постепено заустављање и преокретање раста становништва, уз смањење потрошње по становнику, донело више користи - ублажило би притисак на природне ресурсе, смањило сиромаштво у подручјима са високом стопом наталитета, смањило загађење, ублажило сукобе око ресурса и миграције, као и побољшало квалитет живота у густо насељеним срединама.

Истовремено, аутори признају да би такав тренд могао имати економске последице. Позивајући се на процене Међународног монетарног фонда, наводе да би старење становништва до 2050. године могло да смањи радну снагу за више од четвртине и умањи потенцијални привредни раст у просеку за 0,67 процентних поена годишње.

Уколико би се овакав тренд проширио на глобалном нивоу, то би, како се наводи, могло да успори раст светске економије. Ипак, истраживачи сматрају да би то могла бити прихватљива цена уколико би се тиме сачували ограничени ресурси планете.

"Све веће богатство и потрошња нису еколошки одрживи, и што се пре наша друштва суоче са том непријатном чињеницом, то боље", закључују аутори студије.