Србија и Балкан
Чврсте везе: Зашто Албанце у Албанији и на Космету боли отварање српског конзулата у Скадру
У Србији влада потпуна пасивност и тишина поводом најава отварања конзулата Албаније у Бујановцу док у Албанији имамо протесте због оснивања конзулата Србије у Скадру. То указује на пасивност у српском јавном мњењу када је реч о основним националним и државним интересима и на мобилисаност Албанаца када је о томе реч, каже за РТ Балкан професор Милош Ковић
Групe Албанаца протестовале су прошлог викенда у центру Скадра због најаве о отварању конзулата Србије у том граду. Демонстранти су носили заставе Албаније и транспаренте уз поруку да је отварање тог конзулата неприхватљиво, уз тврдњу да "град нема историјске, економске или дипломатске везе које би оправдале присуство српског конзулата". Такође, додали су, "српски конзулат у Скадру" неприхватљив је и "због злочина које су починиле српске снаге током рата на KиМ".
Од власти је затражено да преиспитају ову одлуку и не дозволе отварање конзулата Србије у Скадру.
Истовремено, посланица Социјалистичке странке у Албанији Марјана Кочеку, која представља Скадар у албанском парламенту упитала је који су мотиви отварања тог конзулата пошто, према њеним речима, у Скадру и скадарској регији по последњем попису становништва живи тек 54 људи који су се изјаснили као Срби.
Раније је министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио да су се Србија и Албанија начелно договориле да отворе конзулате у Скадру и у Бујановцу.
Гласовима из Албаније против конзулата Србије у Скадру придружио се и професор уставног права из Приштине Мазлум Бараљију који је рекао да "не постоји потреба за отварањем конзулата Србије у Скадру", уз оцену да је "циљ Београда да на тај начин утиче на албанске територије".
Бивша тзв. косовска министарка спољних послова Мељиза Харадинај изјавила је да је конзулат Србије у Скадру "великосрпски политички пројекат" те да је "срамотно и антинационално ако Албанија дозволи да постане инструмент дипломатске стратегије Србије".
Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић историјски проверљивим и доказаним чињеницама оповргава наводе са протеста у Скадру да тај град "нема историјске везе које би оправдале отварање конзулата Србије".
"Од првих помена српских држава Скадар се налази у њиховом саставу. Говоримо о раном средњем веку, о држави којом су владали Вишеславићи, затим Војислављевићи а држава Војислављевића управо је имала своје седиште у Дукљи и по свој прилици баш у Скадру. Касније, од времена Стефана Немање, Скадром владају Немањићи, с тим што су престолонаследници Немањића по правилу владали Зетом, односно Дукљом и њихово средиште се налазило баш у Скадру. Касније је краљ Милутин померио границе своје државе све до реке Маће. У време Стефана Душана Србија је обухватала целу Албанију. После пада под Турке, Пећка патријаршија такође је обухватала Скадар и по турским пописима тамо је био присутан велики број Срба, говоримо о десетинама хиљада", набраја те чињенице професор Ковић.
Он додаје и још једну чињеницу, а она је да српско становништво живи у Скадру од првих помена тог града и оно ту остаје све до нашег времена када је подвргнуто бруталној асимилацији нарочито у 20 веку и нарочито у време Енвера Хоџе.
Уз историјске чињенице, бројни су и материјални трагови српског присуства на територији посебно града Скадра.
"У околини Скадра и дан данас постоје села која су до јуче била чисто српска. Врака је најпознатије српско село. У Скадру је рођен један од највећих српских проучавалаца античке историје Никола Вулић, или један од највећих српских сликара импресионизма Коста Миличевић. Тамо је деловала Митрополија црногорско-приморска, долазили су свештеници, сам митрополит Амфилохије је тамо често долазио. Тако да на северу Албаније имате и Србе и етничке Црногорце. У Скадру је удружење Морача Розафа које води Павле Брајовић", прича професор Ковић.
Наставља да и данас, када дођете у Скадар, када шетате тим градом, имате утисак као да шетате неким од градова Црне Горе, кроз Никшић, на пример.
"Боравио сам у Скадру неколико дана, чујете српски језик, отпоздрављају вам на улици на српском језику. Све вас ту подсећа на српство. Сад је питање да ли су ти људи научили српски јер су гледали српске телевизији или због свог етничког порекла. Све говори у прилог чињеници да Србија има потпуно право да тамо отвори своје конзуларно представништво и да је било среће, то је требало да се деси пре много деценија", каже професор Ковић.
На попису из 2023. године у Албанији 584 особе изјасниле као Срби, 511 као Црногорци, али, организација "Морача Розафа" процену да је Срба у Албанији најмање 30.000.
Овим бројкама у највећој мери допринела је страховита асимилација спровођена у време када је том државом владао комунистички диктатор Енвер Хоџа.
"Сам Скадар био је препун српских споменика. У том граду сам, рецимо, имао прилику да посетим велику болницу изграђену управо на месту где се налазило српско гробље. Тог гробља на коме су сахрањивани и српски војници више нема. Не заборавимо да је средиште српске државе крајем 1915. и почетком 1916, у време повлачења српске војске кроз Албанију било управо у Скадру. Ту се налазио и регент Александар и српска влада и српска врховна команда", набраја професор Ковић.
Он подсећа да су војници Србије и Црне Горе заједно лили крв за ослобођење Скадра 1912–1913, то је чувена опсада Скадра у којој су изгинуле хиљаде. Скадар је краљ Никола ослободио 1913. у априлу али је већ у мају те године морао да се повуче под притиском великих сила. Што се тиче остатка 20. века Скадар улази у састав Албаније од њеног оснивања вољом великих сила. Нарочито велики притисак на Србе на територији Албаније између два рата почиње у време краља Ахмеда Зогуа који је када се борио за власт имао подршку Србије.
"Србија је тамо увек могла да рачуна на одређене албанске кругове. Пре њега то је био Есад паша Топтани, чије је упориште било у Тирани. Када говоримо о пореклу главног албанског националног хероја Скендер бега, извори показују, несумњиво на његово српско порекло по мајци, а изгледа и по оцу. Притисци на Србе почели су и са Зогуом али и са уобличавањем албанског национализма из времена Призренске лиге али најгоре је било у време Енвера Хоџе који је укинуо националне мањине, сви су морали да буду Албанци, који је укинуо религију, порушио бројне цркве, џамије", прича професор Ковић.
Он посебно напомиње да одговорност што је Срба тако мало у Албанији, што су асимиловани, "сноси и Србија која тамо ништа није радила".
Српска заједница у Скадру поздравила је најаву отварања конзулата.
"Ово је нешто веома позитивно, тако да нећемо бити приморани да идемо у Подгорицу или Београд по документа, по појашњења или по било шта друго што нам може затребати од Србије. Дакле, мислим да је ово позитивно и зато што једно од наше деце може бити запослено у том конзулату, јер им припада, јер ће се тај конзулат сматрати њиховим, више него било чијим другим", рекла је Милојка Брајовић, представница српске заједнице у Скадру за "Kосово онлајн".
По речима, професора Ковића бурне реакције Албанаца на најаву отварања српског конзулата упућују на закључак да у Албанији знају за дугу историју српског народа у Скадру, у северној Албанији, а пароле које се тамо чују имају и унутар политичку функцију јер су, очигледно део протеста против владе Едија Раме.
"Очигледно је да у Албанији постоји свест о значају Срба на територији Албаније, о њиховом броју али и о чињеници да је та историја систематски брисана. Наравно, политичка ситуација у Албанији веома дуго је запаљива и имамо периодичне протесте против Едија Раме, 'Фламинго' револуцију која је почела због уступања острва Сасено фамилији Трамп. Не бих се чудио ако би се утврдило да у томе одређену улогу има и ЕУ у оквиру сукоба појединих земаља ЕУ са Вашингтоном", каже Ковић.
Како истиче професор, Србија никако не би требало да одустане од отварања конзулата у Скадру.
"То свакако треба упоредити са тишином која влада у јавном мњењу Србије, у Београду поводом отварању конзулата Албаније у Бујановцу. Не заборавимо да је овде реч о некој врсти реципроцитета. У Србији влада потпуна пасивност и тишина, а видели смо да је била и посета председника Албаније Албанцима на подручју централне Србије без икакве пажње српских медија. Тамо се очигледно много тога догађа, јавност Србије то много не занима, док у Албанији имамо протесте због оснивања конзулата Србије. То указује на једну пасивност у српском јавном мњењу када је реч о основним националним и државним интересима и на мобилисаност Албанаца када је о томе реч", закључује професор Ковић.
Live
