Шта се дешава у организму током поста: Неколико недеља без меса и млечних производа мења хемију тела

Исхрана заснована на биљним намирницама може бити добар избор за људе који желе да побољшају своје здравље, а нова студија, заснована на стварним навикама у исхрани, пружа нове увиде у то због чега би то могло да буде тако.

Студија је пратила групу од 200 здравих људи из ширег подручја Солуна у Грчкој, који се уздржавају од меса, рибе, млечних производа и јаја, односно практично се придржавају веганске исхране, укупно 180 до 200 дана годишње, као део поста. Такође, постили су на овај начин сваке седмице средом и петком, као и током четири дужа периода у години. 

То обухвата 40 дана уочи Божића, 48 дана уочи Ускрса (Велики пост), од осам до 42 дана током такозваног Апостолског поста или Петровског поста, као и 15 дана у августу, током поста посвећеног Успењу Пресвете Богородице, пише Science alert.

"Овај режим исхране представља образац исхране из стварног живота, који је снажно мотивисан верским уверењима и обично је део културе породице у којој су особе које га практикују одрасле. Током ограничења уноса намирница животињског порекла, поред израженог смањења уноса животињских масти, особе које периодично посте такође смањују удео протеина у укупном енергетском уносу. До тога долази због уздржавања од готово свих извора животињских протеина, при чему не долази до смањења укупног енергетског уноса", појашњавају стручњаци.

Према мишљењу научника, ова верска традиција представља готово идеалан природни експеримент за проучавање начина на који се активност гена мења у зависности од исхране.

"Доследност овог обрасца исхране и предвидљивост преласка са уобичајене исхране на ограничење намирница животињског порекла чине ову студију упоредивом са студијом у којој се намерно спроводи промена начина исхране", наводе истраживачи. 

Пост мења метаболизам и активност одређених гена

Истраживачи су већ знали да православна традиција преласка на исхрану која се углавном заснива на биљним намирницама доводи до "опсежног метаболичког репрограмирања", са углавном позитивним ефектима на здравље, укључујући и промене у количини кључних имуно-метаболичких протеина, међу којима је и моћни метаболички хормон FGF21.

Учесници студије који су постили без меса, а који су имали одређену варијанту гена која утиче на ниво протеина FGF21, показали су физиолошке знаке за које истраживачи сматрају да би могли бити повезани са процесом током којег беле масне ћелије почињу да попримају особине смеђих масних ћелија. Реч је о ћелијама које складиште енергију, док смеђе масне ћелије троше енергију за стварање топлоте.

Шта се дешава са масним ћелијама током поста

Дакле, беле масне ћелије, које складиште енергију, почињу у већој мери да се понашају попут смеђих масних ћелија, које се лакше активирају и сагоревају како би створиле топлоту.

Такође, на одрицање од меса, већ после само неколико недеља, реаговала је и одређена варијанта гена која учествује у регулисању протеина LBR, неопходног за биосинтезу холестерола.

Чини се да је иста варијанта гена повезана са још једним ефектом који се доводи у везу са гојазношћу.

"Повећана активност LBR зависна од генотипа могла би да представља одговор на смањен унос холестерола путем исхране током ограничења намирница животињског порекла у поређењу са уобичајеном исхраном", наводе аутори.

Чини се да чак и само неколико недеља без меса и млечних производа може да доведе до значајних промена у организму.

Истраживање је објављено у часопису Nature Communications.