Прекрајање историје: Да ли српску баштину у Северној Македонији чека иста судбина као у региону

Сведоци смо прекрајања српске историје. Приштина упркос рушењу српских споменика одједном тврди да је Пећка патријаршија албанско наслеђе, Загреб присваја крсну славу, док је у Албанији тај процес окончан у 20. веку, јер готово да не постоје трагови српског наслеђа јер су избрисани или присвојени.

Тренутно се у Северној Македонији одвија сличан процес ревизије историје и присвајања српског наслеђа. И док су поједине српске средњевековне задужбине тек 2004. уписане у Унеско, на истој нема споменика српске средњевековне културе у Северној Македонији.

О томе да ли српску баштину чека иста судбина као у појединим деловима региона или и даље постоји трачак наде да се неће угасити трагови српског постојања у Северној Македонији, у емисији Данас на РТ Балкан говорили су историчарка уметности др Јасмина Ћирић и Милутин Станчић који је један од оснивача српског културно-информативног центра "Спона" у Скопљу.

Приштина се не зауставља: Траже додатне папире за конак манастира Грачаница и помињу базилику

Предавање у  центру "Спона" о монументалним споменицима српске архитектуре 14. века о свим знаменитостима и српском наслеђу, изазвало је негодовање. Неки медији су објавили да је то удар на македонско културно наслеђе.

"Буру је изазвао наслов јер је био везан за фасаде монументалних српских споменика на простору Повардарја, на храмовима на Скопској Црној Гори. Ту нема ничег спорног због тога што на основу ктиторског записа, историјских портрета, врло добро знамо да говоримо о српском краљу, владару или о српској властели. Међутим, тај епитет српски је засметао, и то није први пут. Нешто слично се догодило и 2021. када смо организовали научни скуп поводом 700 година од упокојења српског краља Милутина", указује Ћирић.

На питање какво је стање српске баштине у Северној Македонији, Ћирић наводи да је различито од споменика до споменика. Као најекстремнији пример запуштености наводи манастир Матиче.

"Ми смо 18. јуна обишли споменик и затекли тужну слику. Проблематично је што је Матиче средином осамдесетих био један од боље конзервираних споменика, али је све кренуло низбрдо од 2001. године када се Матиче нашло на мети терористичких шиптарских јединица и када је храм претворен у базу оружја. Проблем је што не постоји довољан број конзерватора који о томе могу да се старају. Нажалост, манастир Матиче је страдао у протеклих 20 година више него за 600 година, фреске пропадају, суочићемо са нестанком одређених фреско-композиција", објашњава Ћирић. 

Она указује да је у лошем стању и црква Светог Николе болничког у Охриду.

"То је једина црква у којој се налазе портрети Светог Саве и Светог Симеона поред Стефана Душана и краљице Јелене. Та црква је затворена, а као последица константне затворености се појављује влага. Ми смо ситуацију пријавили нашем конзулату у Охриду и надам се да ће бити предузете мере", истиче Ћирић.

Селаковић писао Унеску: Покушаји да се српско наслеђе на КиМ прикаже као албанско

Када је реч о споменицима српског порекла, Ћирић наглашава да је главни проблем изостанак протокола о сарадњи између Националног конзерваторског центра у Скопљу и нашег Завода за заштиту споменика културе,.

"Постојало је расположење у нашем заводу да се постигне сарадња, али га није било с друге стране", указује Ћирић.

С друге стране, Станчић истиче да су увек болна та света идентитетска чувања, развој културног наслеђа и нова доктирна геполитичке реалности, међудржавни спорови и узлазне линије између две државе.

"Али ми морамо да останемо верни истини и правди. Из године у годину се сазнања множе али се јављају искушења и неспремности научне елите у Скопљу да сагледа, некад и да сучељи та становишта. Ми смо и на скупу о краљу Милутину позвали научну сферу из Скопља да се укључи, али се они нису одазвали. Та врста неразумевања и удаљавања трају, поготово са речником који није у сфери научне бранше. То је болно, али ми то превазилазимо и држимо се наших постулата и заштите културне баштине", закључује Станчић.