Медени спас у Русији: Зашто девојке мажу ђонове ципела медом на први дан Госпојинског поста

Медени спас је први дан Госпојинског поста и први од три празника позната као Спас. Следе Јабуков спас, који се обележава 19. августа на Преображење Господње, и Орахов спас, 29. августа. Празник се у Русији обележава још од 9. века, а уз њега су се временом развили бројни верски обичаји и народна веровања - а једно од њих повезује мед не само са благостањем и добрим приносом, већ и са љубављу.

"Да би се мушкарци лепили"

Према једном од народних веровања, мед на Медени спас треба да помогне девојци да "намами" будућег вереника. Мед се у овом обичају повезује са слатким и успешним животом, док би његово стављање на стопала требало да привуче пажњу мушкараца и помогне да се брже дође до брака.

Постоји неколико варијанти овог обичаја.

Према једној, девојка ујутру намаже табане медом, а затим хода босонога по роси. Верује се да би после тога у року од годину дана могла да упозна своју сродну душу.

Друга варијанта подразумева да се мед стави на ђонове ципела. Девојка затим направи седам корака око куће и изговори речи: "Да би се мушкарци лепили."

Постоји и обичај у којем мајка или бака помажу девојци тако што јој саме намажу табан медом и изговоре посебне речи. Према веровању, усамљена девојка би после тога могла да пронађе љубав, док би девојка која је већ у вези могла да очекује просидбу, преноси "Аргументи и факти".

Празник меда и почетак поста

Иако су оваква народна веровања део обичаја који су се развијали кроз време, Медени спас је пре свега повезан са почетком Госпојинског поста. Назив "Медени спас" везује се за мед који се традиционално приноси на освештање. Некада су пчелари из кошница вадили саће и носили га у цркву, док се данас најчешће доносе теглице са медом. После освећења, мед се користи за послужење гостију.

Почео Великогоспојински пост: Траје две недеље, строго се пости

Постоји више тумачења самог назива "спас". Према једном, реч је повезана са значењем "сачувати", односно са прављењем залиха меда за зиму. Друго тумачење назив повезује са Исусом Христом Спаситељем, док треће потиче од старословенског назива за прве две недеље августа. Овај дан се уједно сматра и празником пчелара и пчела.

Како Медени спас пада на први дан Госпојинског поста, празнична трпеза је посна, а један од специјалитета који се припрема овим поводом су шилики, посни кекс који се прелива медом.

Медени спас је и "Спас на води"

Празник се назива и Мокри спас или Спас на води. Према једној легенди, у древном Константинопољу избила је тешка епидемија коју нико није успевао да заустави. Тада су свештеници изнели из храма Свете Софије део крста на којем је био разапет Исус и њиме осветили изворе воде. После тога је, према легенди, епидемија нестала.

Због тога се уз овај дан развио и посебан однос према води. Медени спас се сматра последњим даном за купање у рекама и језерима, јер се веровало да вода након тог датума постаје сувише хладна и да купање може довести до болести. Истовремено, према народном веровању, пожељно је тог дана бар наквасити ноге јер вода "чисти" и тело и душу.

Према старим веровањима, Медени спас означава и крај лета. Ластавице и друге птице селице тада почињу да одлазе ка југу, ноћи постају хладније, а приближава се сезона киша и касније снега - а ако тог дана са ружа отпадну и последње латице, веровало се да до краја године више неће бити топлих дана.