Чебурашка слави 60. рођендан: Како је руски "ушати" јунак освојио свет

Мала, необична животиња великих ушију, Чебурашка се први пут појавила у књизи совјетског писца Едуарда Успенског, а потом стигла и на филмско платно, где је добила изглед по којем је постала један од најпрепознатљивијих ликова руске културе.

Прича је почела је 1966. године, када је објављена књига "Крокодил Гена и његови пријатељи", прво прозно дело тада младог Успенског. Управо у тој књизи појавила се необична животињица која ће неколико година касније, захваљујући цртаним филмовима, добити изглед по којем је данас препознатљива.

Како је Чебурашка добио име и зашто је његов изглед на почетку био потпуно другачији

У уводу приче писац је навео да је као дете имао необичну плишану играчку са жутим очима попут совиних, округлом главом и кратким репом. Ни сам није могао да одреди да ли је то зец, пас, мачка иликенгур. Тврдио је да је управо та играчка послужила као прототип за Чебурашку, али је касније признао да је ту причу измислио за младе читаоце.

Права прича о настанку имена, како је касније испричао, била је нешто другачија. Током једне посете пријатељу, видео је његову малу ћерку како се у бунди саплиће о дугачак скут и стално пада. Њен отац је сваки пут говорио да се поново "чебурахнула". Та необична реч, која на руском означава пад или тресак при паду, толико се допала писцу да ју је искористио као основу за име свог јунака.

Занимљиво је и да Чебурашка у почетку није изгледао онако како га данас познајемо. На првим илустрацијама више је подсећао на малу веверицу - имао је наглашен реп, мале уши и дуге задње ноге. И у првим анимираним верзијама изгледао је другачије, све док није добио велике уши, крупне очи и препознатљив изглед који је остао упамћен до данас.

Маскота олимпијске репрезентације, различита имена у другим земљама и друге занимљивости о Чебурашки

Популарност Чебурашке брзо је превазишла границе СССР-а. Популарност је стекао у Шведској, Финској, Јапану, а био четири пута маскота Олимпијске репрезентације Русије.

Овај плишани јунак два пута је чак путовао у свемир. Године 2016. стигао је на Међународну свемирску станицу поводом 80. годишњице студија "Сојузмултфилм". А 2022. године Чебурашка је поново полетео у свемир, овога пута као званични индикатор бестежинског стања.

Споменици ушатом јунаку постављени су у Јегорјевску, родном граду Успенског, Раменском, Хабаровску, Чебоксарима, Нижњем Новгороду, па чак и у Израелу. Постоји и шаљива теорија да је Чебурашка управо одатле стигао.

У јануару 2023. године у биоскопима се појавио играни филм "Чебурашка", у којем је Чебурашка једини анимирани лик. Филм је на биоскопским благајнама зарадио више од 7 милијарди рубаља (око 73 милиона евра) и постао најгледанији домаћи филм у историји Русије. Године 2026. у биоскопе је стигао и други део, који је такође доживео велики успех, док је премијера трећег филма планирана за јануар 2027. године.

Од совјетског цртаног јунака до светског феномена

У студију "Сојузмултфилм", 1969. године појавио се луткарски цртани филм "Крокодил Гена", снимљен према причи Едуарда Успенског. Чебурашка се тада није нашао у наслову јер творци нису ни слутили да ће управо он постати главна звезда.

Занимљиво, на изгледу Чебурашке радило се око два и по месеца - његов филмски изглед знатно се разликовао од књижевног описа, а крупне дечје очи и огромне, нежне уши убрзо су постале његов заштитни знак.

Цртани филм је добио и песму која ће касније постати један од његових заштитних знакова. Редитељу су се прве верзије мелодије учиниле превише сложеним, па је композитору предложио да одиграју неколико партија шаха, како би га опустио и подстакао да престане превише да размишља о композицији. После неколико партија настала је једноставна мелодија која ће касније постати култна.