Циљ експеримента под називом "У свемир са својим парадајзом" био је да се утврди шта ће се догодити са семеном парадајза које је било у свемиру када се врати на Земљу - да ли ће клијати, нићи, развити се у жбун и донети плодове, односно да ли ће преживети непознате услове којима је било изложено.
Научници из Института за биомедицинске проблеме Руске академије наука поверили су "пољопривредне активности" ученицима из неколико школа у градовима Русије и Белорусије.
Експеримент је започео летом биолошког сателита Бион-М бр. 2, који је од 20. августа до 19. септембра 2025. године кружио у поларној орбити на висини од приближно 400 километара изнад Земље. У том подручју заштитна "куполa" магнетосфере веома је танка, док је космичко зрачење јако.
Интересантно је да су нивои зрења око сателита били за трећину виши него у орбити око Међународне свемирске станице (МКС), за шта се верује да је допринело приносу. Међу "путницима" сателита, поред мишева, мува и бактерија, било је и семе парадајза четири различите сорте. По повратку на Земљу, семена су била подељена између шест школа.
"Свемирски парадајз" дао већи принос
Резултати су били невероватни: Сви учесници убрали су више "свемирских парадајза" него парадајза из контролне групе који је остао на Земљи.
Код неких је принос био већи за 10 одсто, док је код других забележено повећање од чак 30 одсто. Научнике је изненадило да је семе које је било у орбити клијало и развијало се снажније од својих копнених пандана, а и корени свих израслих биљака били су јачи и разгранатији. Све тестиране сорте препознате су као погодне за свемирску пољопривреду.
Докторка биолошких наука и наставница хемије у московској школи и научна руководитељка целог процеса Валерија Вихрева је објаснила да би раст могао бити подстакнут мутацијама у генима одговорним за развој корена и активацију стресних реакција.
"Мутације су највероватније изазване космичким зрачењем. Могло је да промени структуру и пропустљивост ћелијских мембрана, повећавајући метаболичке процесе. Чини се да је и микрогравитација допринела томе", навела је Вихрева.
Научници планирају да наставе биолошке експерименте на сателиту Бион-М бр. 3, који ће бити лансиран 2030. године, у још вишу орбиту где су нивои зрачења веома близу међупланетарним нивоима, преноси "Комсомољска правда".
Према досадашњим резултатима, семе биљака може се безбедно носити на Марс ради каснијег узгоја поврћа и воћа, што је, како се наводи, доказано управо са парадајзом.