Поремећај пажње и хиперактивност повезани и са тегобама са цревима: Шта је открила студија

Особе са поремећајем пажње и хиперактивношћу (АДХД) знатно чешће имају различите гастроинтестиналне симптоме, показала је нова систематска анализа која је обухватила више од 1,9 милиона људи.

"Готово сваки симптом повезан са цревима који смо посматрали био је повезан са АДХД-ом", кажу аутори студије и додају да ови симптоми могу значајно да утичу на свакодневни живот, али да лако могу остати непримећени ако је пажња усмерена искључиво на АДХД.

Истраживачи су утврдили да су особе са АДХД-ом имале 48 одсто већу вероватноћу да имају гастроинтестиналне симптоме уопште. Повезаност је била посебно изражена код затвора, код којег је вероватноћа била готово двоструко већа, као и код енкопрезе - губитка контроле над пражњењем црева - код које је била више од четири пута већа.

Зашто постоји ова повезаност

Истраживачи наводе да постоји неколико могућих објашњења, али да студија не доказује да сам АДХД изазива гастроинтестиналне проблеме.

Једно од могућих објашњења односи се на понашање. Емоционална дисрегулација и повећана осетљивост на стрес, који се повезују са АДХД-ом, могу утицати на осетљивост црева и допринети функционалном болу у стомаку. Нередовни оброци, прескакање оброка и преједање такође могу утицати на симптоме као што су лоше варење, надимање, затвор и бол у стомаку.

Улогу би могла да имају и сензорна осетљивост у вези са храном. Особе са АДХД-ом могу другачије да реагују на текстуру и мирис хране, што потенцијално може довести до избирљиве исхране са мање влакана и утицати на пражњење црева.

Научници указују и на разлике у интероцепцији, односно способности препознавања унутрашњих телесних сигнала, као на још један могући фактор. Слабија свест о потреби за пражњењем црева могла би да допринесе затвору или енкопрези.

И лекови би могли да буду један од фактора. Познато је да стимуланси попут метилфенидата могу да изазову нежељена дејства, укључујући смањен апетит, бол у стомаку, мучнину и затвор. Поремећаји спавања, који су чести код особа са АДХД-ом, такође могу утицати на покретљивост и осетљивост гастроинтестиналног система.

Веза између црева и мозга

Истраживачи као могући биолошки механизам издвајају и микробиом црева.

Претходна истраживања показала су разлике у саставу цревних микроорганизама између одраслих особа са АДХД-ом и неуротипичних испитаника. Друга истраживања повезала су промене у цревном микробиому са гастроинтестиналним симптомима.

Једна од хипотеза је да би ове разлике могле да утичу на запаљење и комуникацију између црева и мозга. Своју улогу могли би да имају и генетски фактори.

"Још не можемо да кажемо да АДХД изазива ове проблеме са цревима, нити шта тачно стоји иза ове повезаности, али је образац довољно изражен да заслужује пажњу", напомиње се, а преноси Јуроњуз.