Руски психолог објашњава због чега се млади људи теже носе са емоционалним проблемима

Млади људи данас често имају мање стрпљења за психолошки бол, али да ли то значи да су слабији од претходних генерација? Према мишљењу психолога, одоговор је: Не.

Уместо да се за недостатак резилијентности директно криве млади, разлог треба тражити у друштвеном и културном окружењу које све више подстиче брзо ослобађање од непријатних осећања или чак њихово потпуно избегавање.

Савремени начин живота утиче на то како се носимо са емоционалним потешкоћама, а млађе генерације теже подносе психолошки бол у односу на старије, сматра психолог Артем Дегтјарев, виши предавач Одељења за правну психологију и право Московског државног психолошко-педагошког универзитета.

Стрпљење у доба вештачке интелигенције: Врлина која полако нестаје

Руски стручњак наглашава и да је важно направити разлику између физичког и психолошког бола, јер су то два потпуно различита процеса. Према његовим речима, особа заиста може лакше подносити физички бол од друге, али то не говори ништа о њеној способности да се избори са тешким емоционалним стањима.

Психолошки бол подразумева искуства као што су губитак, усамљеност, осећај срама, анксиозност, одбацивање или бес, а управо у тим ситуацијама се, како каже, најчешће примећује да су млади људи мање стрпљиви.

Стручњак сматра да проблем није у томе што је једна генерација слабија од претходних, већ је проблем у условима у којима сазрева. Савремено друштво, како објашњава, све више је усмерено на брзо решавање проблема, тренутно задовољење потреба и избегавање непријатности.

Због тога је људима теже да науче да остану са сопственим непријатним осећањима и да поднесу унутрашњу напетост без покушаја да је одмах потисну кроз забаву, импулсивне реакције или друге нездраве механизме суочавања.

"Снага личности се не показује у тихом трпљењу, већ у способности да човек издржи, разуме и проживи бол, а да се изнутра не уништи", истакао је психолог.

Према његовој оцени, права психолошка отпорност не огледа се у томе колико дуго особа може да игнорише сопствену патњу, већ у томе да ли уме да препозна своја осећања, да их обради и да сачува унутрашњу стабилност.

"Физичка издржљивост и лична снага нису иста ствар. Много је важније како се човек односи према свом менталном болу, да ли је у стању да га препозна, обради и одржи унутрашњу подршку", закључио је Дегтјарев.