Понекада делује као да је прекомерно уживање ''новији'' феномен човечанства, јер су многа задовољства скоро свакоме доступна, иако људски род вреднује хедонизам вековима уназад. Наравно, то је већином позитивна ствар - пријатна и забавна искуства су сигурно лепша страна живота и усрећују нас, али она могу бити и извор многих проблема. Лагом филозофија упућује на захвалност, умереност и препознавање сопствених граница. Вежбање самоконтроле постаје нови стил живота и помаже у креирању савршене равнотеже у свим аспектима живота.
Претеривање у животним задовољствима испрва не звучи као ''прави'' проблем, а ипак, последице неуравнотеженог хеоднизма могу бити веома озбиљне или чак опасне по човека. Колико пута се прекомерно конзумирање пића или хране завршава мучнином, а колико се гледањем превише епизода омиљене серије заредом ''потроши'' драгоценог времена у дану? Колико учестали изласци и журке могу негативно утицати на квалитет сна и целокупно здравље?
У таквим тренуцима, смисао уживања се губи. Следеће објашњење лагом филозофије приказује на који начин се квалитет живота може побољшати:
Умереност није казна
Квалитет живота се може побољшати и на веома суптилне начине, кроз свакодневне навике. На пример, ако превише шоља кафе у току дана често доводи до анксиозности (уместо правог задовољства), боље је смањити количину уношења напитка. На тај начин се негативне последице могу потпуно избећи и навика испијања кафе постаје искључиво позитивно искуство.
Исти принцип се може применити на било коју ситуацију. Ако се сви пријатељи састају, иду на пиће после посла, а нама је радни дан био напоран, можда је мудрије одбити понуду и одморити код куће. Осим што одустанак био и одговорнији избор за здравље, следећи излазак ће бити ''драгоценији'', јер су тело и ум одморни.
Пример може бити и ''добра'' навика, као што је вежбање. Превише тренинга, без потребних пауза и дана одмора, или без довољног уноса храњивих материја, ће увек више штетити телу и организму, односн поништити бенефите ''здравог'' режима. Другачији пример је форсирање ригорозне дијете, која може само навести на касније преједање и конзумирање нездраве хране, јер је тело било принуђено на гладовање. Самим тиме, све позитивне промене нестају и цео процес губи смисао.
Дозирање задовољстава не мора бити самокажњавање, већ свесно доношење одговорне одлуке за сопствено добро. Уживање у одређеним лепотама и животним искуствима је важно за ментално здравље, али ''пауза'' и баланс су такође непроцењиви и неопходни за човека.
Лагом се може применити у свим аспектима живота. Неки траже баланс између пословног и приватног живота, неки између самоће и богатог друштвеног живота, неки између здравих и нездравих рутина...Најважније је да је филозофија прилагођена појединцу, који мора да препозна сопствене границе и да их негује. Одлазити у крајности (не само негативне, већ и позитивне) је ретко добар избор, тако да главни циљ мора бити ''златна средина''.