Националне дијететске смернице за превенцију болести у Русији ће бити објављене 2027. године, најавио је министар здравља Русије Михаил Мурашко. "Желели бисмо да следеће године видимо развој националних смерница за исхрану, посебно за консултације лекара и здравствених радника, како би се спречио развој болести код здравих грађана", рекао је Мурашко на Сверуском конгресу са међународним учешћем "Исхрана - пут ка здравој нацији".
Посебне препоруке биће потребне и људима који већ имају хроничне болести. Како је додао министар, таквим пацијентима су потребни одговарајућа исхрана и прехрамбене навике, а лекари би требало да их саветују и у вези са избором хране, преноси "РИА Новости".
Планови за унапређење приступа исхрани укључују и повезивање података о храни и лековима. Заменица шефа кабинета руске владе Олга Кривонос објавила је почеком јула да ће Русија до 2029. године створити регистар лекова и хране која са њима интерагује, који ће бити доступан лекарима и пацијентима.
Приступ избору хране и истовременом узимању одређених лекова засниваће се на индивидуалним препорукама према генетском профилу особе, уз комбиновање две гране генетике - нутригенетике и фармакогенетике.
Како Руси гледају на здраву исхрану
Најаве о националним смерницама долазе у тренутку када истраживања показују да велики број Руса већ исхрану види као један од темеља здравог живота. Према руској анкети о здравим животним навикама, више од половине испитаника правилну исхрану издваја као најважнији фактор очувања здравља, док велики број њих наводи да већ покушава да промени своје навике у исхрани.
Правилну исхрану као најважнији фактор здравог живота издвојило је 60 одсто испитаника свих старосних група. Следе довољно сна и одмора, које је навело 50 одсто учесника, док је 43 одсто оценило да је одрицање од лоших навика један од кључних предуслова за очување здравља.
Редовну физичку активност као важан део здравог начина живота издвојило је 41 одсто испитаника, психолошко здравље 30 одсто, добар баланс између посла и приватног живота 24 одсто, док је 22 одсто навело свакодневне шетње на свежем ваздуху.
Истраживање је показало и да 75 одсто анкетираних покушава да се придржава принципа здраве исхране. За већину то пре свега значи редовно конзумирање домаћих оброка, што је навело 76 одсто испитаника. Више од половине, 52 одсто, труди се да пије довољно воде, док 40 одсто истиче да редовно једе воће и поврће.
Многи настоје и да ограниче намирнице које сматрају мање здравим. Скоро шест од десет испитаника смањује унос шећера и слаткиша, 45 одсто избегава брзу храну, а трећина пази и на количину соли у исхрани.
Међу онима који су били на дијети, најчешћи мотив била је контрола телесне тежине, коју је навело 62 одсто испитаника. Скоро половина је као разлог навела жељу за здравијим начином живота, док је 45 одсто истакло да су промене у исхрани увели због бољег општег здравља и осећаја благостања, преноси ТАСС.