Друштво
Руски језик све траженији за посао у Србији: Колико су млади заинтересовани за студирање
Компаније, банке и школе у Србији траже људе који знају руски, а многи студенти тог језика већ су нашли посао. Студијске групе за руски језик постоје на филолошким факултетима у Београду, Нишу, Новом Саду и Косовској Митровици. Ипак, интересовање за студије не прати потражњу за кадром: на Филолошком факултету у Београду ни ове године нису попуњена сва буџетска места.
На тржишту рада све су траженији кадрови са знањем руског језика. Међутим, потребе тржишта не прати број уписаних бруцоша на филолошким факултетима у четири универзитетска центра који имају студијске групе за руски језик. Ни ове године нису успели да попуне уписну квоту, чак ни сва буџетска места.
На Филолошком факултету у Београду кажу да им се јављају компаније, банке, али и школе са захтевима да им препоруче њихове дипломце или студенте завршних година. Често не могу да им помогну, јер млади са њиховом дипломом, али и апсолвенти већ су ангажовани.
Јелена Гинић, управник Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду каже за РТ Балкан да су ове године у прва два уписна рока уписали 24 студента на руски језик, а да ће у трећем сигурно бити још минимум два кандидата, а можда и више.
"Завршен је пријемни испит, али још није завршен упис. Сигурно ћемо добити још двоје кандидата, који су полагали руски језик, а можда и више преко енглеског. Број студената који ћемо уписати ове године је на нивоу прошлогодишњег, тако да нисмо падали даље", навела је она.
Иначе, на Филолошком факултету у Београду квота за руски језик на првој години је 45 буџетских студената и још толико самофинансирајућих. Прошле, али ни ове године нису успели да попуне сва буџетска места. Последњи пут буџетска квота је попуњена у школској 2022/23 години.
"Нисмо задовољни, очекивали смо да ће број уписаних студената почети да расте. Имали смо манифестације за све који уче руски језик као страни у школи. Унапређујемо друштвене мреже. Како нам сигнализирају колеге из гимназија број руских одељења је све мањи", прича Гинић.
Истиче да су на тржишту рада све траженији кадрови који знају руски језик, због доласка руских компанија у Србију, али да кадрове траже основне и средње школе, као и приватне школе страних језика.
"Огроман број наших студената већ ради. Скоро смо имали упит од једне школе да им препоручимо неког да предаје руски језик са нормом од 100 одсто. Тражили смо прво међу мастер студентима, па међу свршеним студентима. И једва смо нашли. Углавном су већ сви ангажовани на неким пословима. Многи предају руски као страни у приватним школама, а има и оних који држе онлајн часове српског језика руским држављанима", навела је она.
Сећа се да су пре десетак година уписивали 60 до 70 студената на прву годину студија, док су пре петнаестак година имали и по 90 уписаних студената на руски језик и да је то био пик – највећи број уписаних студената икада. Сматра да је данашњој ситуацији допринело више фактора – лоша демографска слика, мање је свршених средњошколаца, Београд је скуп универзитетски центар, компликована геополитичка ситуација, непопуларна наставничка занимања, појава вештачке интелигенције и машинско превођење.
Постоје информације да се Русија доста труди да омогући студентима руског језика да оду у ту земљу и усавршавају језик.
"Они доста студената стипендирају. Омогућавају размене студената. Недавно је била 'школа младог преводиоца', где је пет студената са нашег факултета било недељу дана у Москви. Све им је било плаћено, руска страна је све преузела на себе. Има тога сваке године за неколицину студената. Осим тога и сами студенти налазе летње и зимске школе за учење језика", прича она.
Студијске групе за руски језик постоје на филолошким факултетима у Београду, Нишу, Новом Саду и Косовској Митровици. Гинић каже да је у контакту са колегама са других филолошких факултета, да је након првог уписног рока у Новом Саду уписано девет студената на руски језик, а у Нишу три студента.
Live
