"Пробуши кашику" - да ли је ова чувена фраза решење за спорије старење

Деценијама су истраживачи испитивали рестрикцију калорија као потенцијалну методу продужавања живота. Бројна испитивања, од којих нека датирају скоро један век уназад, спроведена су на животињама, а најновија студија објављена почетком месеца, показује да ограничење калорија може успорити старење код људи, преноси "Тајм".

Група истраживача, предвођена научницима са "Мејлмен школе јавног здравља" у Колумбији, користила је податке из испитивања под називом - Свеобухватна процена дугорочних ефеката смањења уноса енергије (CALERIE). Истраживање је пратило групу више од 200 здравих одраслих особа, узраста од 21 до 50 година који нису били гојазни. Неки од учесника су били упућени да смање унос калорија за 25 посто током две године, док се остатак групе држао своје нормалне исхране. Истраживања су показала  да су они који су имали мањи калоријски унос, током две године имали боље здравље, побољшане вредности холестерола, крвног притиска и шећера у крви, у поређењу са онима који су имали нормалан калоријски унос.

Да ли су људи који су ограничили унос калорија такође спорије старили од оних који нису имали калоријска ограничења. Да би ово сазнали, користили су узорке крви узете када је студија почела, после прве године и затим после друге године, а све како би потражили знаке старења у ДНК учесника. Користили су три различите методе анализе ДНК. Две методе су израчунавале биолошки узраст учесника, без обзира колико су хронолошки стари, на основу стања њихове ДНК. Користећи те методе, истраживачи нису приметили никакве значајне промене након две године ограничења калорија.

Трећи модел је је испитивао брзину којом неко стари, а не њихову тренутну биолошку старост. Истраживачи су открили да су две године ограничења уноса калорија довеле од 2 до 3 посто споријег темпа старења. То можда не звучи много, али према ауторима студије, претходна истраживања сугеришу да би слично успоравање биолошког старења могло да смањи нечији ризик од смрти до 15 посто - оволико се смањује смртност уколико се, на пример, престане са пушењем. 

То је, међутим, само процена, јер су људи у студији праћени само две године, па је немогућетачно рећи како је њихова исхрана утицала на њихову дуговечност и доживотно здравље, наводе истраживачи.

Осим тога, пад потрошње калорија од 25 посто је драматичан и за многе људе, неодржив. Чак и многи од учесника испитивања - који су добијали унапред припремљене оброке, током месец дана, како би се навикли на нов стил исхране и добили савете како да се понашају да би им промена ишла лакше - нису се придржавали плана пуне две године. 

Неки истраживачи су изразили забринутост због потенцијалних недостатака дуготрајног ограничења калорија међу људима, укључујући последице по ментално здравље, али и пад густине костију и мишићне масе. Једна студија из 2018. године, спроведена на осталим приматима, такође је открила да ограничење калорија може продужити животни век, али може променити и састав мозга (иако не на начине који утичу на когнитивне функције, како су навели истраживачи у тој студији).

Широко распрострањен начин ограничавање калорија није практична стратегија за успоравање старења становништва, али управо нови подаци сугеришу да је успоравање старења код људи могуће, па се препоручује повремено смањење уноса калорија, односно периоди када се њихов унос ограничава.