Како да се хранимо да бисмо продужили живот за 15 година

Према студији, објављеној у медицинском магазину "Јама", на основу вишедеценијских истраживања, које се тичу разних прехрамбених навика и режима, животни век човека могао би бити дужи за 15 до 20 година. За ову студију, осим анализа навика у исхрани, коришћени су и подаци о дуговечности са подручја широм света.

Људи у средњем добу би могли да продуже живот за 6 до 7 година, а у млађим годинама, могло би да продуже живот и до 10, показује најновије истраживање утицаја промене исхране на људски организам. Истраживачи су објединили податке из многих студија, укључујући и податке из разних земаља. Комбинијући ове информације, дошли су до закључка како унос различите врсте хране утиче на дужину живота. 

Сви они који пажљивије прате здраве навике у исхрани, деле савете за конзумацију више семенки, воћа, поврћа, орашастих плодова и махунарки. А мање црвеног меса - кажу, смањује вероватноћу да ће умрети од рака, кардиоваскуларних болести, као и респираторних и неуролошких обољења. 

Резултати студије показују да конзумирање адекватне хране, у периоду око двадесете године, продужава живот на скоро 10 године код жена и мушкараца, у САД, Кини и Европи. Чак иако не би потпуно променили начин исхране, већ се само прилагодили здравијим навикама, данашњи двадесетогодишњаци би продужили свој животни век за више од 6 година. Мењање исхране чак и у каснијој доби, корисно је за здравље и продужава живот, али је свакако боље кренути раније, резултати су овог истраживања. Још једна добра вест је да и избор хране и начин исхране не мора бити једноличан, јер људима обично досади увек иста исхрана, па можемо бити флексибилни у стварању здравијих образаца исхране. Режим исхране, може се прилагодити на здрав начин, индивидуално према склоности ка одређеној храни, здравственом стању и култури из које се долази.

"На пример, ако сте поборник медитеранске исхране, па након неколико месеци желите да испробате нешто ново, можете се пребацити на ДАСХ исхрану (начин исхране којом се смањује хипертензија) или се једноставно пребацити на полу - вегетаријанску дијету", каже доктор Френк Ху, професор нутрициологије и епидемиологије на "Харварду". Људи који су побољшали своју исхрану за 25 посто, смањили су ризик од смртности од кардиоваскуларних болести и рака. Ризик од деменције или неуродегенеративних болести, смањио би се за 7 посто. Највећи проценат смањења је код респираторних болести и то чак од 35 до 46 посто. 

Такође, нутрициониста Ана Бандука Тодоровић рекла је за РТС, да се препоручује и повремени пост, поготово предускршњи (након зимског периода који обилује масном и јаком храном), који осим духовног аспекта, може бити јако користан и добар за наш организам.

Да бисмо живели дуже и квалитетније, потребно је "Укључити орашасте плодове, семенке, житарице целог зрна, а смањити унос црвеног меса или прженог меса и слатка пића. Дозвољена је умерена конзумација алкохола", каже доктор Ху.

'Једна чаша вина дневно је добра за здравље...' – Истинe o најпознатијим здравственим саветима

Глобалне тенденције, када је исхрана у питању иду ка томе да се уноси биљна храна, а обзиром да су научна истраживања показала и доказала да је прекомерна употреба црвеног меса и месних прерађевина у корелацији са настанком карцинома дебелог црева. Додатно, све више људи развија интолеранцију на млеко, у највишем проценту, тако да се све више окреће ка биљној исхрани која обилује житарицама, махунаркама, воћу и поврћу која обезбеђује  довољно витамина, минерала, беланчевина биљног порекла, али мора добро да се планира како не би дошло до дефицита беланчевина којих има у месу.