Захтеви које генерација Зед има од данашњег професионалног света углавном се своде на основну стабилност, накнаду за уложени труд, професионално поштовање и довољно флексибилности за квалитетан живот ван радног места, подаци су Инфостуда.
Део критика на рачун младих односи се и на њихову спремност да се суоче са обавезама, осамостале и преузму одговорност. Међутим, ако током одрастања нису развили довољну отпорност на фрустрацију, прелазак у свет одраслих може да им представља посебан изазов. Због тога се поставља и питање колико су за такве потешкоће одговорни сами млади, а колико окружење у којем су одрастали.
Финансијска сигурност важнија од уживања
У јавности се млађим радницима неретко приписује да лични ужитак стављају испред обавеза, лако мењају послове и показују изражен индивидуализам. Ипак, истраживања на домаћем и регионалном тржишту рада указују на то да је финансијска сигурност један од њихових главних приоритета.
Чак 97 одсто младих у Србији наводи адекватну зараду као кључни фактор при избору посла. Више од половине млађих запослених живи од данас до сутра због високих трошкова живота, док се на једно почетно радно место у Србији у просеку пријављују 64 кандидата. На први посао чека се око четири месеца.
У таквим околностима, захтев за одговарајућом зарадом не мора да буде одраз похлепе, већ потребе за основном финансијском сигурношћу у условима економске неизвесности.
Промене су видљиве и у начину на који млади траже посао. Према глобалном истраживању, чак 69 одсто припадника генерације З успешно је пронашло посао или праксу преко Инстаграма, док 74 одсто користи ову платформу за професионално повезивање.
У Србији, међутим, значај и даље имају традиционалне препоруке и познанства. Млади тако до посла често долазе преко људи из свог окружења који већ раде у одређеној компанији и могу да им пренесу искуства о условима рада.
Занимања која пружају већу сигурност
Приликом избора каријере, део младих окреће се занатским и практичним занимањима, попут рачуноводства, електротехнике, водоинсталатерских послова, зубне технике и сервисирања.
Уместо да се усредсреде искључиво на високе позиције или мање уобичајене професионалне путеве, они траже послове за којима постоји велика потражња и који су отпорнији на економске кризе.
Неки се опредељују и за образовне путеве који им омогућавају да се што пре оспособе за рад, а затим, уколико им финансијске могућности дозволе, наставе школовање на вишем нивоу.
Такав приступ показује да су млади прилично прагматични када је реч о професионалној будућности: Желе да стекну вештине које могу брзо да претворе у зараду и да изаберу занимање које им пружа извеснију перспективу.
Хибридни рад и менторство
Иако се за генерацију Зед често каже да је одрасла у дигиталном окружењу и да избегава традиционалне канцеларије, подаци показују да већина младих не жели потпуно да се одвоји од радног окружења.
Само 23 одсто младих жели искључиво да ради од куће, док 66 одсто преферира хибридни модел рада. Поред тога, 27 одсто оних који раде од куће суочава се са хроничном усамљеношћу, а 63 одсто истиче да им је непосредан контакт са колегама неопходан.
Канцеларија за њих, дакле, није само место на којем обављају задатке већ и простор за учење, размену искустава и развој такозваних меких вештина. Посебно им је важно менторство, односно могућност да уче од искуснијих колега и добију подршку у професионалном развоју.
Значајан је и њихов однос према ауторитету. Млади не прихватају аутоматски нечији ауторитет само због функције коју обавља, већ очекују да се поштовање заслужи знањем, аутентичношћу и способношћу да се искуство пренесе другима.
То поставља додатне захтеве пред послодавце и менаџере, од којих се очекује да младим запосленима посвете време и омогуће им да уче кроз непосредну сарадњу.
Јасна правила и отворена комуникација
Генерација Зед не бежи нужно од одговорности, већ очекује да правила и обавезе буду јасно дефинисани. Према истраживању које су спровели Послови Инфостуд и Стартуј Инфостуд, чак 90 одсто младих у Србији жели прецизно одређене радне улоге и очекивања.
Нејасна задужења, организациони хаос и накнадно мењање циљева могу да створе несигурност и допринесу професионалном сагоревању. Млади су, посматрајући искуства својих родитеља и последице које је прекомерно оптерећење оставило на њих, свеснији тога да не желе да понове исти образац.
Очекивања се односе и на транспарентност и комуникацију. Чак 77 одсто младих тражи јасан и транспарентан систем зарада, док 89 одсто сматра да је важно да на послу могу отворено да говоре о проблемима без страха од одмазде.
Ови подаци указују на то да младима није довољно само да добију посао. Важно им је и да разумеју шта се од њих очекује, како се њихов рад вреднује и да ли могу да укажу на проблеме без угрожавања свог положаја.
Вештачка интелигенција: Прилика и извор несигурности
Иако 74 одсто младих радника користи АИ, више од 60 одсто страхује да ће аутоматизација укинути почетне радне позиције и отежати запошљавање. Зато чак 81 одсто предност даје развоју личних компетенција, док само шест одсто тежи формалним менаџерским титулама.
Млади су свесни да АИ може да се обучава брже и јефтиније него људи, али и да је за стицање стручности неопходно практично искуство. Ако почетних позиција буде све мање, поставља се питање како ће млади стицати знања и напредовати. Једно од решења је сарадња генерација - млађи запослени доносе дигиталне вештине и познавање АИ алата, док искусније колеге пружају менторску подршку и преносе пословно искуство.
Предвидив систем за здравије радно окружење
Генерација Зед не тражи посебне привилегије, већ праведне услове рада, финансијску сигурност и могућност професионалног развоја без угрожавања менталног здравља. Њихова очекивања одражавају околности у којима започињу каријеру, а разумевање тих захтева може да допринесе бољој сарадњи са послодавцима и стварању радног окружења у којем млади могу да уче, напредују и остану мотивисани, пише Инфостуд.