Неинвазивни пренатални тестови (НИПТ), који се у приватним лабораторијама плаћају од 300 до 1.200 евра, могли би да постану доступни трудницама о трошку државе. Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, др Стефановић је објаснио које поремећаје НИПТ може да открије, када се препоручује и на који начин би могло да се одређује које труднице имају право на анализу о трошку државе.
Шта открива неинвазивни пренатални тест
НИПТ је скрининг тест којим се анализира ДНК плода присутна у крви мајке. За тестирање је потребно узети узорак крви, а затим испитати да ли постоје показатељи одређених хромозомских и генетских поремећаја. Тестом се могу открити Даунов, Едвардсов и Патау синдром, као и Клинефелтеров и Тарнеров синдром. Анализа може да обухвати и полне хромозоме, што омогућава утврђивање пола бебе.
Према речима Стефановића, поузданост теста за наведене поремећаје прелази 99 одсто. Ипак, важно је имати у виду да НИПТ није дијагностички тест, већ скрининг који указује на могућност постојања одређеног поремећаја. Ако резултат покаже повећан ризик, потребно је обавити додатне анализе како би се утврдило да ли аномалија заиста постоји.
"Доктори воле да кажу: ништа није 100 одсто. Али када имате прецизност од преко 99 одсто, заиста сте, на неки начин, мирни", објаснио је Стефановић.
Када се тест ради и којим трудницама се препоручује
Неинвазивни пренатални тест може да се обави већ од девете или десете недеље трудноће, а време тестирања зависи од медицинских индикација и процене лекара.
Међу околностима које могу бити разлог за препоруку теста Стефановић је навео старост мајке већу од 35 година, старост партнера већу од 45 година, генетске аномалије у породици, претходну трудноћу која се завршила спонтаним побачајем и трудноће остварене вантелесном оплодњом.
Процењује се да од 15 до 25 одсто трудница има медицинску индикацију за ову врсту тестирања.
За разлику од инвазивних метода, попут амниоцентезе, НИПТ не захтева увођење игле кроз трбушни зид и зид материце ради узимања узорка плодове воде. Због тога не носи ризике повезане са инвазивним поступцима, међу којима су крварење, инфекција и спонтани побачај.
"Ако откријете нешто што није у реду на том тесту, иде се даље. Креће се и у генетско саветовалиште, где седе и гинеколози и генетичари, и онда се одређује шта би даље требало да се уради", објаснио је директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦС-а.
Ко ће имати право на бесплатно тестирање
Иако је најављено да ће НИПТ бити доступан о трошку државе, услови за његово спровођење још нису прецизирани. Није познато како ће се утврђивати право на тестирање, ко ће давати индикације и у којим здравственим установама ће анализа бити доступна.
Стефановић претпоставља да ће трошкове покривати држава за труднице код којих лекар или конзилијум гинеколога утврди медицинску индикацију.
"До сада све процедуре које радимо у гинекологији и акушерству углавном су везане за медицинске индикације. Немамо још упутства како ће то да иде тачно, али ја претпостављам да ће све оне које имају медицинску индикацију коју индикује доктор или конзилијум гинеколога бити покривене од стране државе", рекао је Стефановић.
Остаје да се утврди да ли ће и под којим условима бесплатно тестирање бити доступно и трудницама које желе да обаве анализу на лични захтев, без утврђене медицинске индикације.
Колико коштају пренатални тестови у приватним лабораторијама
Цена неинвазивних пренаталних тестова у приватним лабораторијама креће се од око 300 до 1.200 евра, у зависности од обима анализе и броја поремећаја који су њоме обухваћени.
Основни пакети најчешће обухватају испитивање пет наведених генетских поремећаја и полних хромозома, а доступне су и проширене анализе. Према речима Стефановића, државно финансирање односиће се на откривање генетских аномалија, а не на тестирање које се обавља искључиво ради утврђивања пола бебе.
Увођење бесплатних тестова могло би да смањи финансијско оптерећење породица и олакша лекарима да трудницама којима је анализа потребна препоруче њено обављање.
"Биће то велика олакшица за наше жене, наше будуће мајке и њихове породице. Нас чека сигурно организација у целом том послу и да нека стручно-методолошка упутства направимо, која ће одређивати ко ће давати индикације, у којим установама", навео је Стефановић.