Продужетак животног века доноси и нове изазове за здравље, међу којима је све већи број људи са проблемима памћења, пажње, размишљања и говора. Ову појаву Олга Ткачова, директорка Руског геронтолошког истраживачког и клиничког центра на Универзитету Пирогов, назвала је "когнитивним цунамијем".
Према резултатима једне московске студије, у оквиру које су лекари прегледали пацијенте старије од 65 година који су дошли на преглед код лекара опште праксе, а не код неуролога или психијатра, 46,5 одсто испитаника имало је благо когнитивно оштећење, док је код 30 одсто утврђен други облик благих поремећаја. Још 11 одсто пријавило је субјективне, али већ приметне проблеме са памћењем. Само 4,1 одсто старијих особа имало је потпуно нормалне когнитивне функције.
И друга велика руска студија, која је обухватила 11 региона земље, указала је на распрострањеност ових проблема: Неки облик когнитивног оштећења има 60 одсто грађана старијих од 65 година.
Рано откривање као кључ за лечење
Један од главних проблема је касно постављање дијагнозе. Када болест достигне узнапредовалу фазу, могућности лечења су знатно ограничене, објаснила је Ткачова. Тада посебан значај добијају нега, подршка породице и социјална адаптација. Ипак, појављују се и нови лекови који делују на саму болест, али су најефикаснији у раним фазама.
Према речима стручњака, постоји "прозор могућности" који може трајати од 10 до 30 година пре него што деменција постане очигледна. Ако се знаци болести открију још у преклиничкој фази, њено напредовање могло би да се успори или чак преокрене.
Наука показује и да се ризик од когнитивног оштећења може смањити за 45 одсто корекцијом фактора ризика, променом начина живота и редовним праћењем здравља.
Четири навике које могу помоћи у очувању когнитивног здравља
Стручњаци саветују да се проблеми са памћењем који се појаве после 55. или 60. године не приписују аутоматски старењу, већ да се затражи преглед код лекара опште праксе или геријатра. За рано препознавање тегоба постоје и једноставни упитници за самопроцену код куће.
Важна је и контрола крвног притиска, шећера и холестерола у крви, као и телесне тежине, јер се контролом ових фактора ризик од деменције може смањити за 45 одсто. Брига о когнитивном здрављу требало би да почне још у младости, пошто когнитивне резерве почињу да се исцрпљују после 20. или 30. године.
Стручњаци такође упозоравају да проблеме са памћењем не треба скривати из стида. Ткачова истиче да когнитивни поремећаји не смеју бити разлог за стигматизацију пацијената и њихових породица, а тражење помоћи, коришћење телефонских линија подршке и укључивање у системе дуготрајне неге представљају нормалан начин суочавања са болешћу, преноси "Комсомољска правда".