Ментална магла, проблеми са концентрацијом и заборавност неки су од проблема са којима се жене сусрећу током менопаузе. Иако се овакве тегобе понекад одбацују као неизбежан део старења, научници све више истражују сложене промене које се дешавају у мозгу током овог животног периода.
На питање шта жене могу да ураде ако не могу да узимају естроген, професорка неурологије др Ронда Воскули је за онлајн интервју издвојила физичку активност као један од најважнијих начина за очување здравља мозга.
"Мислим да је најбоље што можете да урадите - да вежбате", рекла је она.
Према њеним речима, редовно вежбање има повољан утицај на три главна облика деменције: Алцхајмерову болест, васкуларну деменцију и њихову комбинацију. Посебно је истакла да се две трећине случајева Алцхајмерове болести јавља код жена.
Физичка активност може да утиче на здравље мозга на два начина. Први је посредан и повезан је са кардиоваскуларним системом. Вежбање доприноси смањењу ризика од атеросклерозе, односно накупљања наслага у крвним судовима, што је један од главних фактора ризика за срчана обољења и мождани удар.
Када су крвни судови проходни, крв лакше стиже до мозга, чиме се подржава његово функционисање.
Други начин је директан утицај физичке активности на мозак. Током вежбања, мозак и мишићи стварају неуротрофни фактор који потиче из мозга, познат под скраћеницом БДНФ. Реч је о важном протеину који штити мозак и неопходан је за очување здравих когнитивних функција.
Постоје докази да БДНФ који се ствара током физичке активности може да помогне фронталном кортексу - делу мозга важном за различите менталне функције - да боље функционише.
"Физичка активност може да помогне мозгу и посредно, смањењем кардиоваскуларних проблема, и директно, путем овог фактора који штити мозак. Зато нам је потребна физичка активност", објаснила је Воскули.
Колико и какве вежбе се препоручују
Неуролог посебно издваја активности које убрзавају рад срца, попут вожње бицикла, брзог ходања, џогирања и пливања, али и тренинг снаге.
Њен предлог је да се три пута недељно одвоји по 30 минута за кардиоваскуларне вежбе које убрзавају рад срца, а да се додатних 30 минута посвети дизању тегова, које је корисно и за здравље костију.
Поред физичке активности, Воскули препоручује и вежбе за мозак. Међутим, нагласак није на било каквим играма за побољшање памћења, већ на активностима које представљају изазов за вербално памћење, брзину обраде информација и концентрацију.
Такође, учење нових ствари може додатно да активира мозак и подстакне његове когнитивне функције.
Медитеранска исхрана и друштвени живот такође су важни
Поред вежбања и менталне активности, важну улогу у очувању здравља мозга има и исхрана. Воскули препоручује медитерански начин исхране, са ниским садржајем масти и натријума, који се повезују са лошијим здрављем срца и мозга.
На крају, неуролог саветује женама да током менопаузе не занемарују свакодневне навике које могу да допринесу очувању здравља. Поред редовног вежбања, уравнотежене исхране и учења нових ствари, важно је и проводити време са пријатељима и породицом. Иако увођење свих ових промена може да делује захтевно, могуће је почети малим корацима и постепено изградити навике које подржавају здравље мозга, преноси портал "Eatingwell".