Магазин
Главни чудак Москве - споменик Петру I који нико не жели
Споменик Петру I, можда је и најнеобичнији споменик Москве који је без обзира на велики број негативних критика био и остао један од најупечатљивијих симбола руске престонице. Иако обавезна станица многих туриста, проглашен је једним од најружнијих споменика на свету, трн је у оку становницима Москве а не желе га ни становници Санкт Петербурга. Шта је спорно везано за овог бронзаног дива? Многи Московљани би рекли - све!
Један од највиших споменика света и Русије, већ трећу деценију привлачи велики број туриста, док код становника Москве изазива веома опречне емоције - једни сматрају да је уметничко дело скулптора Зураба Церетелија оскрнавило изглед централног дела Москве, а други са дивљењем посматрају гиганта који је постављен на вештачком острву на ушћу реке Москве и Водоотводног канала.
Без обзира на неславно десето место на списку најружнијих грађевина света по верзији сајта "Виртуелни туриста", овај споменик преставља право ремек дело. Сачињен је из три засебна дела: основе окружене фонтанама на коју је постављен споменик, основне конструкције од нерђајућег челика на коју су накнадно припојени елементи бродова од бронзе и фигуре Петра I који у рукама држи златни свитак, а читав процес склапања конструкције трајао је нешто краће од годину дана.
Петар I или Колумбо
Званичан назив овог споменика, иако га сви знају као споменик Петру I заправо је "У част тристогодишњице руске флоте", а управо је његов назив један од разлога због чега становници Москве гаје негативне емоције када је овај споменик у питању. Наиме, још приликом отварања споменика, у медијима се појавила информација како је ова јединствена инжењерска конструкција која се израђивала током деведесетих година прошлог века заправо била намењена обележавању петстогодишњице откривања америчког континента, а да је на самом споменику првобитно био приказан морепловац Кристофер Колумбо. Ипак, након што је 1992. године продаја споменика Американцима пропала, а Церетели остао "празних руку" решио је брже боље да преправи Колумбову фигуру у лик руског императора. Наравно, сам Церетели као и градски челници демантовали су ове гласине.
Нелогичности приликом израде које доводе у заблуду
Једна од највећих нелогичности која се везује за овај споменик, а која нарочито изазива подсмех познавалаца морске историје и пасионираних љубитеља бродоградње, лежи у његовој конструкцији: такозване "ростре", трофеји са непријатељских бродова на овом споменику (који су се приликом побеђивања противника скидале са противничких бродова) украшене су руским симболима - Андрејевском заставом. Водећи се тиме да се испод брода на коме стоји Петар I налазе бродови са руским симболима, закључак је да се Петар I борио против руске флоте.
Још једна нелогичност везана за Андрејевску заставу јесте њена позиција - по правилу се она качи на кормило брода, а ово правило је испоштовано само на броду на коме стоји Петар I.
Петиције за уклањање споменика
Од како је постављен, споменик Петру I тема је не само критика, већ и бројних петиција које су грађани Москве потписивали како би се, по њиховим речима ово ругло уклонило са Кримског кеја. Према подацима добијеним у анкетама, чак 50 процената грађана Москве било је за уклањање, а спорови нису утихнули ни након много година. Осим што га сматрају руглом, многи Московљани га називају "бркатим џином", "чудком" па чак и "наказом".
Са спомеником су се борили не само путем петиција - круже гласине да су чак покушавали и да га минирају. Након оставке московског градоначелника Јурија Лушкова предложено је да се споменик пренесе у Санкт Петербург, а житељи овог града са подсмехом су се "захвалили" и одбили овај предлог, наводећи да у њиховом граду већ постоји једно дело овог уметника и да им друго не треба ни у виду поклона.
Упркос критикама и незадовољству једног дела становника Москве, овај споменик свакако има и своје поштоваоце, представља симбол деведесетих година руске престонице а и даље је једно омиљених места туриста.
Live
