Магазин
Главни чудак Москве - споменик Петру I који нико не жели
Споменик Петру I, можда је и најнеобичнији споменик Москве који је без обзира на велики број негативних критика био и остао један од најупечатљивијих симбола руске престонице. Иако обавезна станица многих туриста, проглашен је једним од најружнијих споменика на свету, трн је у оку становницима Москве а не желе га ни становници Санкт Петербурга. Шта је спорно везано за овог бронзаног дива? Многи Московљани би рекли - све!
Један од највиших споменика света и Русије, већ трећу деценију привлачи велики број туриста, док код становника Москве изазива веома опречне емоције - једни сматрају да је уметничко дело скулптора Зураба Церетелија оскрнавило изглед централног дела Москве, а други са дивљењем посматрају гиганта који је постављен на вештачком острву на ушћу реке Москве и Водоотводног канала.
Без обзира на неславно десето место на списку најружнијих грађевина света по верзији сајта "Виртуелни туриста", овај споменик преставља право ремек дело. Сачињен је из три засебна дела: основе окружене фонтанама на коју је постављен споменик, основне конструкције од нерђајућег челика на коју су накнадно припојени елементи бродова од бронзе и фигуре Петра I који у рукама држи златни свитак, а читав процес склапања конструкције трајао је нешто краће од годину дана.
Петар I или Колумбо?
Званичан назив овог споменика, иако га сви знају као споменик Петру I заправо је "У част тристогодишњице руске флоте", а управо је његов назив један од разлога због чега становници Москве гаје негативне емоције када је овај споменик у питању. Наиме, још приликом отварања споменика, у медијима се појавила информација како је ова јединствена инжењерска конструкција која се израђивала током деведесетих година прошлог века заправо била намењена обележавању петстогодишњице откривања америчког континента, а да је на самом споменику првобитно био приказан морепловац Кристофер Колумбо. Ипак, након што је 1992. године продаја споменика Американцима пропала, а Церетели остао "празних руку" решио је брже боље да преправи Колумбову фигуру у лик руског императора. Наравно, сам Церетели као и градски челници демантовали су ове гласине.
Нелогичности приликом израде које доводе у заблуду
Једна од највећих нелогичности која се везује за овај споменик, а која нарочито изазива подсмех познавалаца морске историје и пасионираних љубитеља бродоградње, лежи у његовој конструкцији: такозване "ростре", трофеји са непријатељских бродова на овом споменику (који су се приликом побеђивања противника скидале са противничких бродова) украшене су руским симболима - Андрејевском заставом. Водећи се тиме да се испод брода на коме стоји Петар I налазе бродови са руским симболима, закључак је да се Петар I борио против руске флоте.
Још једна нелогичност везана за Андрејевску заставу јесте њена позиција - по правилу се она качи на кормило брода, а ово правило је испоштовано само на броду на коме стоји Петар I.
Петиције за уклањање споменика
Од како је постављен, споменик Петру I тема је не само критика, већ и бројних петиција које су грађани Москве потписивали како би се, по њиховим речима ово ругло уклонило са Кримског кеја. Према подацима добијеним у анкетама, чак 50 процената грађана Москве било је за уклањање, а спорови нису утихнули ни након много година. Осим што га сматрају руглом, многи Московљани га називају "бркатим џином", "чудком" па чак и"наказом".
Са спомеником су се борили не само путем петиција - круже гласине да су чак покушавали и да га минирају. Након оставке московског градоначелника Јурија Лужкова предложено је да се споменик пренесе у Санкт Петербург, а житељи овог града са подсмехом су се "захвалили" и одбили овај предлог, наводећи да у њиховом граду већ постоји једно дело овог уметника и да им друго не треба ни у виду поклона.
Упркос критикама и незадовољству једног дела становника Москве, овај споменик свакако има и своје поштоваоце, представља симбол деведесетих година руске престонице а и даље је једно омиљених места туриста.
