Мистична Москва - TОП 5 легенди о руској престоници

Што је град старији и већи, све се више легенди и веровања за његово постојање везује и све су више шаренолика и креативна казивања која се са колена на колено преносе. Издвајамо пет најнеобичнијих легенди које се везују за величанствену Москву, престоницу Русије.

Мистерије и легенде Бoљшог театра

Тверска улица и мачак Бегемот

Једна од најпознатијих московских улица, Тверска, у народу је позната по легенди о огромном црном мачору. Одакле мачор ту, нико не зна, али очевици тврде да се он појављује скоро сваке вечери близу поноћи тик испред Централног државног музеја историје савремене Русије. Одатле, полако се прошета све до прве раскрснице, и баш ту, сваки пут на истом месту - једноставно нестане. Ова легенда постоји већ скоро читав век, а мачор је, према веровању, био инспирација за познатог мачора Бегемота, из књиге "Мајстор и Маргарита", Михаила Булгакова.

Велики Сухаревски трг и дух чаробњака

На месту где се раније налазила стара дрвена Сретенска капија, 1695. године саграђена је Сухаревска кула, по којој је касније кроз историју и сам трг добио име. Легенде везане за ову кулу постоје и дан данас, иако је сама кула порушена давне 1934. године у оквиру Генералне реконструкције Москве. Према легенди која се везује за Сухаревску кулу, у њој се налазила јединствена лабораторија, у којој је Јаков Брус креирао мртву и живу воду. Након што је стари чаробњак умро, његов брадати дух почео је да се појављује на месту где се налазила кула, како би пронашао Црну књигу у којој су били записани рецепти његових еликсира.

Телевизијска кула Останкино "мирише на крв"

Најпознатија телевизијска кула у Москви, Останкино, препознатљива по свом облику, саграђена је на месту старог немачког гробља. У 16. веку, земљом на којој се данас налази кула владао је велепоседник Сатин, који је први уочио грбаву старицу на својој земљи. Све људе које је успут сретала, старица је упозоравала на трагичну будућност која их чека, а самом велепоседнику Сатину, када је чула да жели да уреди своју земљу, рекла је да ни случајно не премешта посмртне остатке немачких војника, и да им не ремети вечни мир. Сатин се на старичине речи оглушио, а не задуго након тога, погинуо. Дух грбаве старице прорекао је смрт и Александру II и Павлу I, а пре напада на (сукоб  демонстраната између присталица парламента и снага под контролог руског председника Бориса Јељцина у којем су многи убијени ) кулу 1993. године, предосетио је надолазећу трагедију и упозорио да "мирише на крв". Пожар који је кулу захватио 2000. године дух грбаве старице такође је предвидео, а и дан данас се у унутрашњости куле остављају парче хлеба и чаша воде, како би се дух старице умилостивио.

Московски државни универзитет МГУ

За МГУ, иако високообразовну институцију, одвајкада се везује више различитих, а потпуно међусобно неповезаних легенди. Једна од тих легенди везана је за изградњу најпознатијег и најпрестижнијег руског универзитета: наиме, приликом изградње темеља за МГУ, због нестабилног земљишта цео темељ заливен је течним азотом, а како би се његова температура одржавала, постављени су посебни тајни агрегати за хлађење под самом грађевином. Према легенди, у случају отказивања рада тих агрегата, читава зграда склизнуће у реку Москву. Иначе, МГУ има 34 нивоа испод нивоа земље, у којима се налазе и склоништа и тајне лабораторије, а наводно се одатле може приступити и сакривеном подземном граду који се налази на Раменках, као и у "Метро - 2" (незванични назив некадашњих тајних московских подземних транспортних линија за потребе мобилизације, називају га и тајним метроом који се налази паралено одмах испод јавног московског метроа, који је наводно изградио Стаљин).

Кућа Игумнова и дух љубавнице

За име Николаја Игумнова, познатог руског предузетника, везује се неколико легенди, а две најзанимљивије везане баш за кућу у којој је живео. Према једној од легенди, Николај Игумнов у кући на Великој Јакиманки је живео са својом љубавницом, која је била играчица. Једног дана, сасвим непланирано Николај се са пута вратио кући раније, и своју љубавницу затекао у кревету са другим мушкарцем, након чега ју је осудио на најгору могућу смрт и живу зацементирао у зиду куће. Касније су станари куће Игумнова тврдили да се ходницима велелепне виле неретко сретао дух неверне даме у белом огртачу. Друга легенда везана за ову мистичну кућу није овако застрашујућа. Наводно је Игумнов у једној од соба, како би задивио своје госте, читав под украсио златницима. Ипак, након тога се није још дуго задржао у Москви, био је протеран, а разлог је лежао управо у тим златницима, будући да су гости, хтели они то или не, морали газити по цару који је био представљен на златницима. Данас се, иначе, у кући Игумнова налази француска амбасада, а њеним запосленима и посетиоцима по свему судећи ове легенде не уносе немир.