Три верзије приче како је настао 8. март

Дан жена који скоро све припаднице лепшег пола са нестрпљењем ишчекују није одувек био каквог га ми данас славимо - у прошлости се овај празник повезивао са бројним митинзима, демонстрацијама и шетњама у борби за равноправност.

Према званичној верзији година 1857. представља прекретницу у погледу права жена - те године раднице текстилне фабрике из Њујорка одлучиле су да изађу на улице и изборе се за своја права: скраћивање радног времена, повећање зараде и доделу права гласа свим припадницама лепшег пола. Касније, 1909. године, на Међународном симпозијуму жена у Копенхагену, представнице социјалисткиња упознале су познату немачку комунисткињу Клару Цеткин, и ту је прича почела: заједно су донеле одлуку да се дан борбе за женска права обележава 8. марта.

"Јеврејска завера" - Дан жена усклађен са Пуримом

Поједини извори у потпуности оспоравају ову званичну, општеприхваћену верзију по којој се Дан жена везује управо за 8. март, и наводе да Клара Цеткин уопште није ни била немачка комунисткиња, већ Јеврејка, која је одлучила да своје комунистичке погледе припоји националним традицијама, због чега је и предложила да се дан борбе за женска права обележава управо 8. марта, када се обележава и Пурим, који у јудаизму представља симбол ослобађања свих Јевреја од истребљања у Персијском царству. Према овој верзији, спасилац јеврејског народа била је управо жена, Есфир, за којом је персијски цар Ксеркс "изгубио главу", због чега не само да је престао да уништава Јевреје, већ је и све Персијанце који су сматрали Јевреје непријатељским народом погубио.

"Пикантна" верзија - на улицу су изашле проститутке

За ову верзију би се могло слободно рећи да је "најскандалознија" од свих, будући да се верује да су према овој, давне 1857. године на улице Њујорка изашле не раднице фабрика, већ представнице најстаријег заната у историји. Наводно, проститутке су на улице изашле са захтевом да добију новац за сексуалне услуге које су пружале морнарима. Кроз историју, проститутке су још неколико пута излазиле на улице, тражећи да се њихова професија изједначи са професијама кројачица, куварица и слично, а Клара Цеткин заједно са пријатељицом Розом Луксембург немало пута је била у првим редовима.

Дан жена у Русији

У Совјетски Савез идеју обележавања 8. марта донела је Александра Михајловна Колонтај, блиска пријатељица Кларе Цеткин. Жене Русије изашле су на улице са паролама "Хлеба и мира", 23. фебруара, по јулијанском календару који је у СССР у то време био актуелан. Касније, са доласком грегоријанског календара, Дан жена је почео да се обележава као и свуда у свету, 8. марта. Више од 100 хиљада људи изашло је на улице. У ствари, овај 8. март је био и почетак Фебруарске револуције - 4 дана касније, цар Николај II је абдицирао, а нова привремена влада доделила је женама право гласа.

Дан посвећен женама у Русији се сматра државним празником и нерадним даном, а културни садржај у многим градовима обухвата концерте на отвореном, изложбе у музејима и организовање различитих заједничких активности и панела. Традиционално, свим блиским припадницама лепшег пола се поклања цвеће, а празник се обавезно честита и свим просветним радницама, које своје знање са посебном пажњом преносе млађим генерацијама и које активно учествују у томе да се једнакост поштује од малих ногу. Није изненађујуће што је од самог почетка совјетске власти Дан жена био државни празник. Званично се тих година звао "Дан радница", наглашавајући тако његов социјални предзнак: то није био "женски" дан, већ дан бриге за запослене жене.

Данашња верзија овог празника у Русији који слави култ мајке и женствености, тада није била на видику. Такође, није постојала традиција да се у име свих мушкараца држе говори захвалности женама - мајкама, супругама, ћеркама. Мушкарци се нису подстицали на куповину поклона женама, поклоне су углавном даривале жене једна другој.

На видео снимку ниже видимо како саобраћајна полиција у Русији дели цвеће припадницама лепшег пола.