Историјске личности које су своје физичке мане претвориле у предност и моћ

Од малена учимо децу да буду пристојна, васпитана, мирна и послушна. Психолози сматрају да се уклапањем у друштвене обрасце, учењем друштвених улога, губи самопоуздање, па и део своје личности. Ако је бити свој и аутентичан у 21. веку тешко, још теже је било бити у времену када се ни физичке мане, на које немамо утицај, нису тако лако праштале. Неки од најцењенијих људи светске историје, изборили су се да своје физичке недостатке претворе у моћ, док су други, не својом вољом, постали и остали баш по њима познати. 

Александар Македонски, или Александар Велики, често је на скулптурама представљен са благо погнутом главом на једну страну и подигнутом брадом. Дуго се у историји ова поза тумачила префињеношћу, озбиљношћу, али је истина ипак мало дургачија. Чувени државник од кога су дрхтали многи његови савременици, био је скоро потпуно глув на једно уво! Очигледно је често стајао у овом положају потпуно навикнут на њега, наместивши главу у смеру звука који покушава да чује.

Када се истраживала Долина краљева, гробнице у Египту, јавност је била одушевљена саркофагом и маском младог краља Тутанкамона. Оно што је маска и прича о овом краљу скрила, су озбиљне деформације и обољење костију које је овог владара и довело до преурањене смрти. Научници тврде да су деформитети настали услед мутације гена, јер су му родитељи били блиски сродници. Мода у којој су се венчавали рођена браћа и сестре, у овој старој култури трајала је хиљадама година. Последице су се могле видети на деци која су се рађала са разним видовима деформитета. Са друге стране култ загробног живот је у старом Египту био значајан, па се претпоставља да су управо маска и саркофаг Тутанкамона направљени, како би у загробном животу био без проблема које је за живота имао.

Чувени Наполеон Бонапарта I, био је низак мушкарац и психолози сада тиме објашњавају његову склоност ка мегаланомији и тежњи да "покори цео свет". Али он није први низак владар. И док Наполеону нико није смео да противречи, за другог владара нижег раста такође из Француске, нису имали много разумевања, а очигледно ни страх пред њим. Назван Пипин Мали, био је краљ Франака више од 25 година. Упоставио је нову краљевску династију и припремио све за свог сина Карла Великог, који је постао херој средњег века у западној Европи. А имао је и више среће са надимком.

Још један француски владар није био поштеђен смисла за хумор својих поданика. Луј Муцавац, краљ западне Франачке, Аквитаније, Лотарингије и Провансе, био је млађи син славног краља, Карла Ћелавог. Луј није био доброг здравља и имао је говорну ману - муцао је, што му је отежавало комуникацију, посебно приликом издавања наредби.  

Када се помињу проблеми са говором код владара, након Луја Муцавца и краља Џорџа VI (оца покојне краљице Елизабете II) о коме снимљен филм, сетимо се једног од најбољих оратора свих времена. Демостен је био највећи говорник античке Грчке и истакнути атински државник. Његови говори, имају књижевно-уметничку вредност, а такође пружају исцрпан увид у политичка и културна збивања у античкој Грчкој у 4. веку пре наше ере. Иако сада за њега зна историја, његов почетак није био нимало лак. Демостен је имао неколико физичких недостатака, које је морао да превазиђе. Био је изузетно крхког здравља, а такође је муцао. Са друге стране, желео је да постане јавна личност и знао је да би му муцање прдстављало велики проблем. Демостен је себи осмислио сурови тренинг како би прекинуо муцање. Имао је обичај да стави шаку пуну камења у уста, а нож између зуба. Тако "опремљен", стајао је на обали мора и покушавао да надгласа звукове таласа. Након неколико година свакодневне вежбе, успео је не само да говори нормално, већ и да се данас сматра једним од најистакнутијих личности у историји.