Зашто су неки људи "хордери", сакупљачи непотребних ствари

Постоје људи који се нерадо одричу баш сваке ситнице у свом животу и скупљајући попут хрчка, затрпавају своје домове непотребним стварима. Оно што је нама непотребно, они подводе под "некад ће затребати", а заправо никад га неће ни користити. Хордери иду и корак даље, па не само да систематично скупљају сопствене ствари, већ и из контејнера доносе туђе, одбачено, па на тај начин врло брзо напуне кућу сувишним и непотребним предметима.

Зашто су неки људи хордери

Иако нису у потпуности истражени и доказани сви узроци настанка овог поремећаја, постоје неке заједничке карактеристике и узроци настанка, које су у пракси открили психолози. 

Некада је хординг само једна од последица неког физичког поремећаја, као што је ограничено кретање. Такве особе физички не могу да очисте неред око себе. Проблем гомилања ствари, појављује се и код особа које имају поремећаје у развоју или развијају деменцију. Неки од менталних проблема, који такође могу бити узрок хординга, су тешка депресија или разни психотични поремећаји, као што је то шизофренија.

Са друге стране, у неким случајевима, хординг је стање само по себи, најчешће настало као последица усамљености, недостатка партнера, проблематичног детињства (или одрастања у сиромаштву или немогућност доброг односа или комуникација са осталим члановима у породици). Некада појединци са овим поремећајем потичу из породица хордера, па никада нису имали прилику да науче како да раздвоје битно од небитног. Многи од њих верују да ће им све "затребати једног дана", док се други муче да преболе стресни животни период (најчешће губитак блиске особе), па би за њих рашчишћавање простора било као поновни губитак.

Која је разлика између хордера и колекционара

Многи људи сакупљају књиге или поштанске маркице и ово се не сматра проблемом. Разлика између хордера и сакупљача је у томе како организују своје скупљање. Колекције су обично добро организоване и лако доступне, док су хордери неорганизовани, попуњавају кућу и праве неред, а ствари које доносе су тешко доступне.  

Како да препознамо овај поремећај код људи око нас

Особа која је хордер најчешће:

• Скупља ствари које имају малу или никакву новчану вредност, чак и туђе ствари које су пронашли на ђубрету, а које се не могу употребљавати јер су поломљене или им недостају делови
• Не успева да категорише или организује ствари
• Тешко доноси одлуке шта од накупљених ствари да баци
• Мучи се да организује свакодневне обавезе, као што су кување, чишћење или плаћање рачуна
• Екстремно је везана за ствари, недозвољава да их неко дира или позајмљује
• Има лоше односе са фамилијом или пријатељима, јер сматра да га они не разумеју и не подржавају

Хординг може почети већ у тинејџерским годинама, а видљивији постаје у зрелом добу.

Ствари које хордери најчешће скупљају

Најчешће скупљају новине и магазине, књиге, одећу, рекламни материјал, писма, рачуне, разне посуде за чување (пластичне и картонске), пластичне кесе. Често кући доносе и веће количине детерџената, тоалет папира, пасте за зубе...најчешће купљене на акцијским снижењима.

Појединци скупљају и животиње са улице, о којима на крају нису у могућности да брину. У последње време, гомилање података постало је све чешће, па се чувају велике количине електронских информација и порука које се нерадо бришу.

Када је хординг проблем

Проблем у претераном скупљању настаје када количина прикупљених ствари омета свакодневни живот, па неретко људи нису у могућности да користи читаве делове свог дома, на пример кухињу или купатило. Такође, неред доводи до стреса и нервозе код других укућана и утиче на квалитет живота целе породице, а хордер испољава нервозу када неко жели да рашчисти овај вишак ствари.

Постоји ли решење

Особе са овим проблемом немају поверења у лекаре и најчешће никад и не траже помоћ. У званичном терапијском раду са овим синдромом, за сада постоје само две методе - или да се укључе у групе за психотерапију или да им се помогне у поспремању. Ова друга солуција, некада не даје дугорочно решење, јер људи настављају и даље да скупљају и доноси ствари.

Поремећај се може јавити у свим старосним групама, а чешће се проблем јавља код жена. 

Изазовно је лечити овакве пацијенте, наводе психолози, јер они не виде да имају проблем, или немају свест о томе како хординг утиче на њих или живот људи око њих. Неки могу схватити да имају проблем, али нерадо траже помоћ јер се осећају изузетно посрамљено, понижено и имају осећај кривице.

Истраживачи се поремећајем хордера баве тек последњих деценија, па још увек нема детаљних истраживања на ову тему. Неке од процена, које су дали аустријски стручњаци, говоре да 0,4 посто популације припада групи хордера. Међутим, други научници сматрају да је број много већи, јер се овакви људи изолују и губе социјалне контакте, па су самим тим невидљиви у друштву.

Особе се налазе у сопственом зачараном кругу у који нико не може да уђе. Обично их након много година скупљања ода непријатан мирис, који надлежмнима пријаве особе из околине. Иако је уобичајена реакција окружења да су ове особе једноставно лење или неуредне, требало би имати у виду да је реч о озбиљном психичком поремећају. Због тога би требало охрабрити особу која се мучи са синдромом ходрера да потражи стручну помоћ, јер не само што су већином усамљене и ментално оболеле, често им гомилања већег броја ствари временом може угрозити здравље и безбедност.