Научници и даље не могу да се сложе колико чаша воде нам је заиста потребно дневно

Вода помаже нашем телу у обављању основних функција. Помаже ћелијама да преживе, подмазује зглобове и помаже метаболизму, дисању, избацивању штетних материја и регулацији температуре. Иако се сви слажу да је хидратација битна, експерти се ипак још увек не слажу око тога колико нам воде дневно треба.

Годинама је, као идеална мера, препорука била осам чаша воде дневно. Недавне две студије, објављене у слично време, само су створиле још већу конфузију. И док су се неки медији бавили темом - зашто нам више није потребно 8 чаша воде, други су се бавили темом - зашто је 8 чаша воде неким људима превише и како оволика количина воде може да изазове болест.  

Да ли је 8 чаша воде права мера

"Препоруке о узимању 8 чаша воде, нису добро интерпретиране. Научници су под 8 чаша воде дневно, подразумевали укупан унос течности у дану, а који се може добити и уносом хране, која такође садржи воду. У већини случајева, не постоји тачна количина воде коју би требало унети током једног дана", каже Дејл Шолер, професор нутрициологије на Универзитету Висконсин у Медисону, преноси сајт "ВебМД".

Студија коју је Шолер навео, а која пропагира чувених 8 чаша воде по дану, потиче из 1945. године и већина људи се и даље њоме воде. Међутим, како наводи професор, у деценијама након ове студије, узимано је у обзир годиште људи, њихове физичке карактеристике, енергија коју троше током дана, којим се физичким активностима баве, као и клима и температура у којој живе.

"Промет воде" у телу

Укупно кретање воде кроз тело, или колико воде дневно улази и излази из нашег тела, назива се "промет воде". Овај промет воде је кључ баланса, сматрају научници. Да би наше тело одржало равнотежу воде у организму, мора да изједначи количину воде коју избацује са количином воде коју уноси. Када не пијемо течност дуже време (или је пијемо мање), волумен нашег урина се смањује и постаје много концентрисанији, јер бубрези чувају воду како би количина воде у телу остала у балансу. Истраживања показују да је важан знак недостатка равнотеже воде, повећање натријума у ​​крви, што заузврат ствара ризик од хроничних оболења и убрзава процес старења, укључујући умирање у млађој доби.

Рачунање дневног уноса воде

Не постоји правило за одређивање количине воде коју би требало попити сваки дан. У ствари, подаци показују да је унос течности често резултат навике, а не дневне потребе. И као што је напоменуто, дневне потребе се редовно мењају, у зависности од брзине протока воде у вашем телу.

Како онда да одлучимо када и колико воде да попијемо током дана? Уколико се током дана пију мале количине воде, доћиће до повећаног лучења хормона (из мозга) званог аргинин вазопресин, који делује на бубреге да репсорбује што више воде због чега се јавља осећај жеђи код људи. Овај осећај помаже нам да на време попијемо још воде. Али, научници кажу док ми осетимо жеђ, већ смо 1 до 2 посто дехидрирани.

Ово је кључни разлог зашто Џоди Стуки, епидемиолог за исхрану и истраживање хидратације, сугерише да је боље током дана унети више воде, него мање. "Поузданији знак је боја урина. Што је тамнија боја урина, то је он концентрисанији. Дакле, ако се пробудите ујутру и ваш урин је таман (попут боје сока од јабуке), вероватно сте мање воде пили претходни дан, па се потрудите да током овог дана унесете више воде", каже ова научница.

Након што је деведесетих година прошлог века спроведено истраживање на професионалним спортистима, научници су дошли до закључка да је идеална боја урина, боја лимунаде.  

А шта би требало да пијемо? Нутриционисти кажу да је увек најбољи избор обична, чиста вода, ако је могуће. Такође, уколико на пример, пијете кафу, увек би требало попити и чашу воде уз њу. Већина стручњака се данас слаже да је и газирана вода добра, а њој се може додати воће по укусу, што ће додатно ублажити жеђ и постићи оптималан ниво хидратације.