Москва - "Трећи Рим" на седам брежуљака

"Москва није гумена" могло се чути готово на сваком кораку, а гневни староседеоци још увек криве власт која се током владавине Никите Хрушчова својски трудила да подржи селидбу становника из околних места у Москву. Данас Москву називају на различите начине - "Златоглава", "Понајеховск" и "Трећи Рим" само су неки од назива који су се усталили у народу.

Москва је један од ретких градова који кроз историју свог постојања није ни једном променио назив, одувек се звала и вероватно ће се заувек и звати баш тако. Ипак, главни град Русије има и неколико незваничних назива који је савршено описују, одражавајући њен статус и богату историју, али и дојам који имају рођени Московљани који су, веровали или не, данас у мањини.

"Златоглава"

Још у 15. и 16. веку Москви је наденут назив "Златоглава", а када бисте погледали њене хоризонте, оно што би вам привукло пажњу јесу златне куполе обасјане сунцем. У стара времена важило је правило: ни једна грађевина не сме бити виша од Звоника Ивана Великог која се налази у Московском Кремљу, како је не би заклањала и како би се из сваког дела Москве она видела. Данас то није тако и Москва је позната по својим небодерима, али и даље златне куполе бројних храмова представљају њен заштитни знак.

"Велико село"

"Москва је једно велико село" - иако звучи помало смешно (јер Москва никада није била село) и нереално када за мегалополис од скоро 20 милиона становника неко каже да је село, то заправо на неки начин јесте тако. Велика је вероватноћа да у Москви, на пример у метроу, или једноставно на улици, сретнете љубав из школске клупе или запослите у компанији у којој ради другар из детињства. Осим тога, многи становници Москве заправо су родом из других градова или села (или њихови родитељи вуку корене из других градова).

"Трећи Рим"

"Два Рима су пала, трећи стоји, а четврти никада неће постојати", написао је средњевековни монах и филозоф Филофеј, мислећи на Константинопољ (који се сматрао наследником Рима) и Москву, коју су у 18. веку са правом називали наследником Константинопоља. Идеја о трећем Риму изнова је заживела у 19. веку и била актуелна међу присталицама панславизма, а тек након револуције 1917. године овај концепт изгубио је на значају. Ипак, назив је остао, и данас се често може чути.

"Белокамена"

Данас је прва асоцијација на Москву црвена боја:Црвени трг, зидине Кремља црвене боје, па чак и црвена комунистичка застава и Москва као центар те империје. Ипак, кроз историју то није било тако: Кремљ је соје "црвено одело" добио тек у 16. веку приликом комплетне реконструкције, а све до тада био је познат по белим зидинама и грађевинама које су биле неутралнијих тонова.

"Град на седам узвишења"

Централни део Москве налази се на узвишењима (и да, више их је него седам), али будући да се кроз историју она трудила да у свему подсећа на Рим, издвојено је седам најзначајнијих (или најзвучнијих, ко ће знати): Воробјеви гори, Трохгорни, Сретењски, Тверски, Тагански, Боровицки и Лефортовски. Они који живе у центру Москве би вам сигурно рекли да им пешачање или вожња бицикла тешко пада, али и да је поглед који се са тих узвишења пружа - невероватан.

"Није гумена"

"Москва није гумена" често се могло чути током деведесетих и двехиљадитих: рођени Московљани били су веома кивни што се у њихов град доселио велики број дођоша (нарочито током владавине Никите Хрушчова) који су са собом донели све веће гужве у саобраћају и градском превозу, нагласке из других делова земље и своју културу. Порука је јасна – град не може да се растегне како би примио све који су се доселили, борећи се за своје место под сунцем у велелепној Москви. Данас се град (наравно) раширио и под своје окриље примио милионе становника других градова, али је крилатица ипак остала.

"Понајеховск"

Од креатора назива "Није гумена" дошао је још један комичан (и помало погрдан) назив руске престонице - "Понајеховск" који је, као и претходни, настао захваљујући свима који су се у Москву доселили у жељи да себи створе нови живот. Овај назив потекао је од речи "понајехали" која би у преводу на српски звучала нешто попут "подосељавали се" - забавно, зар не? "Епидемија" досељеника у метрополу током деведесетих и двехиљадитих била је готово катаклизмичних размера, а према статистичким подацима које су спровеле истраживачке агенције, чак 54 процената становника Москве се у њу доселило, док су осталих 46 рођени Московљани. Међу главним узроцима наводе се образовање (Московски државни универзитет један је од најбољих и најпожељнијих на свету), посао и склапање брачне заједнице.