Због чега је бодибилдинг био забрањен у Совјетском Савезу

Почетком прошлог столећа руски мушкарци и нису толико обраћали пажњу на свој физички изглед: већина њих, нарочито интелектуалаца, имала је један уочљив дефект - стомак. И зато је један доктор, извесни Круазије, дошао на идеју да отвори први "Институт лепоте и физичке културе".

У овој институцији би припадници јачег пола могли да вежбају и своју форму доведу до идеала, а видљиве резултате Круазије је гарантовао у јако кратком року, већ након 26 "тренинга". У Царској Русији је овај покрет за јако кратко време постао популаран, али је након смене власти дошло до великих промена.

Бодибилдинг је био у супротности са совјетским менталним склопом

Совјетским партијским чиновницима се нимало није допадала идеја "пумпања мишића" јер је она била у супротности са идеалима тог времена. Веровало се да је лепо и мишићаво тело знак егоизма и нарцисизма и да је човек који се бави бодибилдингом неко ко не мисли ни о партији, ни о послу.

Осим тога, главни фокус ове активности био је на физичком излгеду и решавању телесних недостатака, што више одговара западњачком менталном склопу. Совјетски је био дијаметрално супротан: радном човеку су потребне физичка снага и издржљивост како би добро радио.

Бодибилдинг не може, али може...

И тако је 1973. године бодибилдинг у СССР потпуно забрањен. И то не само његово практиковање, већ и сама реч! Уместо ње би се, када је то било потребно, користили разни еуфемизми, попут "атлетска гимнастика" и томе слично. Наравно, то не значи да је Совјетски Савез није био потпуно против спорта.

Баш напротив - држава је итекако била заинтересована за то да њени становници буду здрави и у пуној снази. Исто тако, властима је "ишло на руку" да СССР има функционалне спортисте, који би учествовали на Олимпијадама и другим престижним такмичењима, јер би се тако (између осталог) шитира и совјетска пропаганда.