Роботски "Трећи палац" може променити везу мозга са шаком

"Трећи палац" је био део великог матурског пројекта дизајнерке Дени Клод, са циљем да се промени људска перцепција о простетици, користећи је као надоградњу, уместо само као замену за одређене делове тела.

Изум је био примењен на студији на Лондонском универзитетском колеџу, како би се истражила рекација људског мозга на "додатни и нови" део тела. Тим неурохирурга је сваком испитанику привезао "Трећи палац" и многи су успешно обављали поједине задатке користећи се само том шаком. Изум се поставља дијагонално од правог палца носиоца и контролише се помоћу сензора осетљивим на притисак, који се везују за стопала.

Свако је користио палац у периоду од пет дана, на два до шест сати дневно. Користили су их за обављање различитих свакодневнх послова, држање више предмета истовремено (лоптице, винске чаше), а могли су чак обављати више моторичких задатака истовремено (решавање математичких проблема и састављање коцкица) или са повезом преко очију. Многи су објаснили да су се брзо навикли на надоградњу, као да је увелико постао део њиховог тела.

"Увећање и надоградња делова тела се развија у технологији, али немамо довољно јасно објашњење како се људски мозак може адаптирати. Ипак, наша студија је показала да се људи могу брзо навићи на такав изум, да им је променио природне покрете руке", објаснила је дизајнерка Дени за јавност.

Пре и после експеримента, скениран је мозак сваком од учесника (без ношења палца), док су померали сваки прст. Стручњаци су приметили мале, али значајне разлике у "читању" покрета обе шаке у моторном кортексу мозга. Након недељу дана, поновили су скенирање и првобитна разлика се смањила, што сугерише да промене вероватно нису трајне.

"Надоградња делова тела може бити веома значајна за човечанство, као што је приликом медицинских захвата или током рада у фабрикама, а може помоћи и онима који могу да користе само једну руку," сматра један од аутора студије, Паулина Киелиба. Додала је да студија показује велику важност сарадње између дизајнера, неурохирурга и инжењера за развијање сличних пројеката који могу бити од користи за човека.

Научници верују да еволуција и даље није дошла до нивоа да се човек брзо привикне на нов део тела, али да је важно истраживати могућности и користити прилику за нов развој технологије и простетике.