Арбат - руски Монмартр, најпознатија пешачка улица Москве

У данашње време сваки становник Москве, али и других градова и држава зна за старинску улицу у самом центру Москве која спаја Арбатску капију и Смоленски трг, а једна од најстаријих улица руске престонице може се похвалити не само фантастичном локацијом и близином Кремља, већ и својом занимљивом историјом и архитектуром, будући да у себи спаја савремене грађевине и историјске споменике културе. Данас се овде налазе бројни ресторани, биоскоп, позориште, као и бројни музеји, а током летњег периода све врви од уличних уметника. Које се то занимљивости везују за Арбат?

Како је Арбат добио име

Поједини историчари сматрају да је он потекао од арапске речи "арбад" која значи "предграђе", будући да својевремено и јесте био у предграђу Москве, а да су арапски термин са собом донели трговци који су долазили у Москву са Блиског Истока.

Други су мишљења да у корену назива лежи турска реч "арба" која би у преводу значила "заглавити се" – што је веома логично, с обзиром на то да је у стара времена на Арбату све врвело од уличних продаваца, али и блата, па су се кочије и колица редовно заглављивала.

А ту је и трећа верзија, према којој свој назив дугује делу града који се називао Орбат.

Било како било, историчари наводе да се назив Арбат први пут спомиње 1493. године када је велики пожар "прогутао" цркву Николаја на Песках и захватио скоро целу Москву - тада је настала и позната пословица "Од јевтине свеће је Москва изгорела". Име се усталило већ средином 17. века, и да су већ тада тако називали не само улицу, већ и све околне уличице које до ње воде и читав кварт, што се задржало до данас.

Улица контраста - краве на испаши и еминентни уметници некада, елита и "комуналке" данас

Арбат данас важи за једну од најпрестижнијих локација, али то није одувек било тако: испрва су ову трговачку улицу насељавали ситни трговци и занатлије, а тек средином 18. века у њу се досељавају крупнији трговци, представници вишег сталежа и "плаве крви" - јер Кремљ је ту, на дохват руке, као и сви центри културе и разоноде. Средином 19. века Арбат је постао епицентар културе, а бројни писци, уметници, глумци и композитори живели су овде са својим породицама. Чехов, Блок, Пушкин, Гогољ, Толстој - само су нека од имена која су обележила историју ове улице.

Ипак, контраст по коме је Русија позната и данас, постојао је и онда: са једне стране, Арбат је био стечиште елите, док су са друге стране често могле да се чују краве које мучу док их пастири терају на испашу. Данас тај контраст изгледа мало другачије: док су поједини власници најскупљих некретнина у Москви (чија се цена квадрата креће од 8500 евра па навише), други живе у "комуналкамa" које су остале као наслеђе совјетске власти.

Московски Монмартр - боемска улица слободних уметника

Практично сваки педаљ Арбата одише уметношћу: са првим топлим данима на улицу излазе слободни уметници - сликари, вајари, карикатуристи, свирачи, плесачи и занатлије који забављају пролазнике. Само десет минута довољно је да по фотографији или вашем лику буде израђен портрет у било којој техници, а док вас сликар вештим рукама слика на платну, можете уживати у традиционалним руским плесовима, игри балалајке или луткарској представи под отвореним небом.

Арбат је своје место пронашао и у многим уметничким делима

Једна од најлепших пешачких улица Москве била је инспирација и бројним писцима, те се у друштву усталио и назив "лирски херој" који ову улицу идеално описује: Арбат је јунак на десетине песама, романа и филмова, а спомињали су га у својим делима Толстој, Пастернак, Окуџава и многи други генијалци.