Како негативне вести могу утицати на наш метаболизам

Мала тренутна непријатност је цена коју плаћамо да би у 21. веку били информисани. Али, временом ова непријатност се нагомилава, посебно како медији све више користе негативни речник и бомбастичне наслове и узнемирујуће слике, преноси "Сајенс Фокус". 

Истраживачи често проучавају како људски мозак и тело реагују на узнемиравајуће информације. У последњој студији показивали су испитаницима неке од најгорих наслова које су проналазили у дневној штампи. Након само пар тренутака, снимили су промене на мозгу, а које су важне за регулисање телесних функција! Неке од промена су се дешавале у оквиру центара у мозгу који су задужени за "бори се или бежи" одбрамбену реакцију, као када се човек налази у опасности. Овај центар који помаже да се правилно одреагује у околностима када је угрожен живот, такође руководи и регулише нервним системом, имуним системом и метаболизмом.

Као резултат посматрања узнемирујућих вести и активације ових центара у нервном систему, испитаницима је скакао пулс, знојили су им се дланови и растао им је ниво хормона стрса, кортизола, који је припремао њихово тело за акцију као да су у непосредној опасности. Иако су ушушкани и безбедни у лабораторији, овим људима је тело реаговало као да се суочава са тигром испред себе.

Чак и када извештавања нису о трагедијама, већ о порасту инфекција, загађењу ваздуха, могу да изазову једнак одговор тела на стрес. Таква реакција расте и због чињенице да мозак мора мало више да ради како би обрадио информације, које нису очекиване или да прихвати лоше вести од некога или нечега у шта је до тада веровао. Овај додатни посао отежава метаболизам и доводи до непријатних осећања.

Научници сматрају да праћење новости може да исцрпи, и чак да створи језиви осећај предстојеће пропасти, чак и ако свакодневни живот није тако лош. Чак и ако појединац успе да спречи да вести утичу тог дана лоше на његово расположење, доказано је да сва искуства која се скупљају данас покрећу мозак за оно што ће доживети сутра. То значи да, када је особа преплављена негативним информацијама, то може да обликује њен укупни поглед на свет, наводећи је да очекује негативне исходе и да се понаша у складу са тим. Овај процес је постепен и суптилан, није нешто што се примети одмах, али се временом ствара.

"Покушајте да читате и пратите новости у мањој мери, а затим да то избаците из себе, радећи нешто позитивно. Прошетајте са пријатељем или се добро наспавајте. Такође, дајте себи и свом нервном систему одмор, конзумирајући само позитивне вести", одговара неуронаучник Лиса Фелдман Барет на питање како се борити да не дође до лошег утицаја информативног програма на комплетан поглед на свет код људи.

Барет је у својој лабораторији у Бостону, са колегама доказала да приче о херојству или доброти могу помоћи људима у борби против утицаја лоших вести и чак могу да створе већу отпорност на будуће информације о трагедијама.

Ова неуронаучница такође предлаже да се не читају и не гледају лоше вести док се једе. Разлог је тај што тело сваком оброку који поједемо у стресу, оквирно око два сата од доживљеног стреса, додаје 104 калорије оброку који се у овом периоду конзумира.