Магазин
Од страха до фокуса: Да ли анксиозност може бити добра за нас
"Осећај анксиозности нас заправо покреће, ослобађајући хормоне допамин и окситоцин , који нас мотивишу да предузмемо акције и кренемо напред" - мишљења је проф. др. клиничке психологије Трејси Денис-Тивари.
Тренутак када осећамо нелагоду, немир и напетост, као главне симптоме анксиозности, је управо моменат када многи од нас праве грешку, сматра професорка Трејси Денис-Тивари. Нашавши се у таквој ситуацији, несвесно ћемо учинити све што можемо да та осећања нестану. Међутим, то је моменат када заправо треба да застанемо и погледамо ситуацију из другог угла. У својој књизи, Денис-Тивари детаљно је описала шта је анксиозност, на које начине се са њом можемо борити, али и које су предности анксиозности које нажалост већина нас не уочава. Њен циљ је да се избегну претпоставке и заблуде које постоје када је анксиозност у питању, а о овој теми чује другачија прича од оне на коју смо сви навикли.
На које начине нас осећај анксиозности "гура" напред
Како истиче професорка, анксиозност је сама по себи емоција која покреће. Наш организам, у тренуцима када осећамо анксиозност, лучи хормоне допамин и окситоцин, који нас наводе на то да потражимо друштвене контакте и подршку. На тај начин, осећај анксиозности у себи носи и решење за решавање ситуације у којој смо се нашли. Важно је да кад се нађемо у вртлогу анксиозности, осврнемо на то шта је заправо узрок томе, анализирамо све окидаче за такав осећај и ослушнемо себе, своје потребе и жеље.
Осећај анксиозности, који је најчешће испраћен нелагодношћу, напетошћу, страхом од неизвесне будућности и стрепњом, је непријатна емоција која нас тера да је се брзо ослободимо. У већини случајева је доживљавамо као знак упозорења да нешто није у реду, те се трудимо да ово стање променимо.
Да ли избегавање анксиозности може бити лоше по нас
Избегавање и потискивање осећаја анксиозности заправо не значи да смо је се решили, иако у датом тренутку "гурањем под тепих" привидно решавамо проблем. А шта се дешава у стварности? У ситуацијама када нас ухвати осећај анксиозности, који ми заварамо вештим потискивањем емоција и непријатног осећаја, наш организам таложи у себи нелагодности и стрепње, а сасвим је извесно да ће, када емоције испливају на површину, оне бити далеко интензивније. Због тога је важно да осећај анксиозности никада не потцењујемо, а нарочито не "маскирамо" разним одбрамбеним механизмима, већ проживимо и разумемо и потражимо помоћ уколико увидимо да нам је она потребна.
