Зашто је бела застава симбол предаје

Бела застава као симбол предаје или покушаја приближавања непријатељу како би се остварили преговори, изабрана је, према тумачењима неких историчара, јер је ова боја највидљивија на бојном пољу. Данас сви знају шта она означава, а неправилна употреба је забрањена правилима ратовања и представља ратни злочин перфидности. Било је бројних пријављених случајева таквог понашања у сукобима, када су неки борци користили ову заставу да приђу и нападну непријатеље или се чак дешавало да буде убијен онај који је носио. Њена употреба као средства за тражење преговарања, укључена је у Хашке конвенције из 1899. и 1907. године.

Послаником се сматра појединац кога је једна од зараћених страна овластила да ступи у комуникацију са другом и који носи белу заставу. Он има право на неприкосновеност, као и трубач или бубњар, барјактар ​​и тумач који може да га прати.

Прве појаве беле заставе у историји

Древни римски хроничар Ливије описао је картагињански брод украшен "белом вуном и гранчицама маслине" као симбол преговарања током Другог пунског рата. Тацит је касније забележио да су беле заставе биле подигнуте да би означиле предају Вителијевих снага у Другој бици код Кремоне. Пре тог времена, римске војске би се предавале држећи своје штитове изнад главе.

Пошто је бела тканина била уобичајена у античком свету, могуће је да су трупе импровизовале са материјалима који су имали при руци. Бела застава је касније заузела своје место у западном ратовању, али постоје и докази да је независно од овога, бела застава настала у Кини за време династије Источни Хан (25-220. године пре Христа).

Бела боја се дуго повезивала са смрћу и тугом у Кини, тако да су њени војници можда усвојили беле заставе као симбол предаје да покажу своју тугу због пораза.

У средњем веку и у западној Европи ова заства се користила да укаже на нечију намеру да се преда, да се изузима из борбе; заробљеници или таоци заробљени у борби закачили би комад белог папира на своје шешире или шлем, а гарнизони који су се предали и којима је обећан сигуран пролаз носили би беле палице. Португалски хроничар Гашпар Кореја, тврди да је 1502. индијски владар, Заморин из Каликута, послао преговараче са "белим платном везаним за штап у знак мира", свом непријатељу Васку да Гами.

Бела застава није увек значила предају

Током раног 17. века, у Француској је коришћена као симбол команданта француске војске. Бела марама причвршћивана је за заставу пука, како би се француске јединице међусобно препознале и разликовале од страних и избегла "пријатељска ватра"(дејство који је извршио појединац или јединица против својих трупа). Током Француске револуције, 1794. године, плава, бела и црвена застава, усвојена је као национална, док је она беле боје постала симбол француских ројалиста.

Данас се беле заставе и даље користе као симболи предаје, мира и примирја.

Од свог настака у древној Кини и средњовековној Европи па до употребе у савременим ратовима и мировним покретима, бела застава је постала снажан подсетник на људску жељу за миром и наду у свет без насиља и сукоба. Једноставност и универзалност беле заставе чине је моћним симболом мира који превазилази језичке и културне баријере.