Седам правила васпитавања деце од великог руског књижевника, Лава Толстоја

Изузетан у свему, Лав Толстој се током живота трудио да остави траг, како у књижевности, тако и у образовању и педагогији. Методологија коју је до танчина разрадио, Лаву Толстоју је помогла да отвори своју школу у Јасној Пољани, а полазници школе била су деца из сељачких породица, којима је велики руски писац и хуманиста помагао да открију своје таленте, науче нешто ново и постану добри људи. За то време, његова методологија била је потпуно нова, а рекло би се да су многи аспекти применљиви и данас.

Васпитавање квари децу и ставља их у "оквире"

Лав Толстој је волео да каже да је дечји узраст изворни облик хармоније који одрасли неретко кваре и уништавају. По мишљењу писца, било какво васпитање заправо је покушај да се деца "уоквире", потчине правилима и законима одраслог света. То наравно не значи да деца не треба да добијају од родитеља усмерења у васпитању, већ да васпитавање треба да буде усмерено на развој онога што у себи већ имају, као и на величање њихове "истинске лепоте".

"Човек живи само да би могао да покаже своју индивидуалност, а васпитање је брише", писао је Толстој. "Толико смо сигурни у себе и толико предани лажним идеалима одрасле савршености, а толико тешко разумемо првобитну лепоту деце, да више пажње обраћамо на несавршености које исправљамо васпитавањем".

Децу не треба кажњавати

Толстој је био велики противник кажњавања деце: категорично се супротстављао шибању деце због ненаучених лекција (да, раније су се у школама деца шибала прутовима). У својој школи Лав Толстој је инсистирао на потпуно другачијем приступу, који је подразумевао изузимање тако ригорозних мера, а његови савременици изненађење нису сакривали: "Све је то фер, али сложићете се да је без прута некада немогуће натерати децу да уче", говорили су они.

Толстој је, са друге стране, сматрао да кажњавање деце не само да не допиноси њиховом васпитавању, већ их чини суровијим и лишава људскости.

Сакривање сопствених недостатака доводи до подривања ауторитета 

Руски писац био је убеђен да су деца далеко проницљивија од одраслих, а њиховим родитељима је увек саветовао да прво уочавају своје недостатке, а тек онда недостатке своје деце. У супротном случају деца могу уочити лицемерје, чиме ће се ауторитет родитеља бити пољуљан.

"Све потешкоће у васпитавању деце потичу од тога што родитељи, не само да нису исправили своје недостатке, већ их и не признају, а опет, у својој деци не желе да виде те исте недостатке".

Деца треба да уче оно што ће им касније користити

Иако се руски образовни систем од давних времена сматра једним од најбољих у свету, Толстој се веома критички односио његовој организацији. Велики писац негодовао је што је за добијање дипломе неопходно "набубати" велику количину градива, које је касније крајње неприменљиво у даљем образовању и професионалном развоју. Латински језик, филозофија, веронаука и слични предмети за Толстоја су биле застареле науке, а по његовом мишљењу акценат је требало ставити на усвајање знања која ће касније користити деци.

"Школа не би требало да диктира шта је деци неопходно, а шта није, већ би требало да пружа знања која деца сама одаберу и желе да добију", сматрао је Толстој.

Деци су важне слобода и самосталност

Руски књижевник био је мишљења да су људи из народа, који нису учили школе, "свежији, јачи, моћнији и самосталнији". Управо због тога једно од правила које је примењивао у својој школи јесте било развијање самосталности код деце: циљ је био не стављати децу "у калупе", већ у њима развијати слободу и самосталност".

"Ако ученик у школи не научи сам да ствара, у животу се од њега не може очекивати ништа више од подражавања другима и копирања, премда је мало оних који су у детињству копирали, а касније умели да створе нешто самостално", веровао је Лав Толстој.

Изражавање незадовољства је "ОК"

У својој школи у Јасној пољани Лав Толстој је поред часова са децом имао и посебно време за разговоре, а на таквим беседама учитељи и ученици причали су о свему што су сматрали важним: питања која се тичу науке, новости и процеса. Ученици су имали потпуну слободу да изнесу своју тачку гледишта, па чак и аргументовано критикују учитеље - Толстој је сматрао да слободно васпитавање подразумева искрен и отворен разговор.

"Ученици би требало да имају потпуну слободу да изразе своје незадовољство", а ово правило једно је од кључних за правилно васпитавање деце.

Људскост је једна од највећих врлина

Знања, правила и наука најмање је што деца могу научити од одраслих људи, а на основу онога што виде, деца праве закључке шта значи бити добар човек, како се понашати у друштву и шта је морално, а шта није. Дечију проницљивост немогуће је обманути ни знањима, ни правилима.

"Деца су паметнија од нас одраслих. Ми се трудимо да им докажемо да смо разумни, а њих то уопште не занима - они желе да знају јесмо ли искрени и честити, јесмо ли добри и савесни", својевремено је говорио Толстој.