Магазин

Како помоћи деци да се изборе за трагедијом којој су сведочили у школи

Вест која личи на оне које смо до јуче гледали на извештајима из страних медија, пуцњава у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару, потресла је цео регион. Деца која су јој сведочила, вероватно ће се дуго борити са доживљеном траумом и зато је важно да отворено и искрено разговарамо с њима, да се побринемо да знају да могу да нам се обрате са било каквим страховима или забринутостима које могу имати. Како можете помоћи детету уколико је присуствовало оваквом страшном инциденту?
Како помоћи деци да се изборе за трагедијом којој су сведочили у школи© pexels/ Karolina Grabowska

Последице пуцњаве у школи могу бити изузетно трауматичне и збуњујуће за децу, посебно за оне који су били сведоци крвопролића. Најугроженија су деца из разреда где се ова трагедија и догодила, а као родитељ или старатељ, важно је пружити подршку и смернице како деци која су присуствовала овако страшном инциденту, тако и децу која о овом догаћају слушају из медија. Родитељи детета које је било сведок пуцњаве, осим своје утехе, требало би да укључе и подршку стручног лица - психолога или психијатра. 

Имајте на уму, да уколико сте ви забринути и уплашени, ваше дете ће баш као и ви бити узнемирено. Школа би требало да је сигурно место у које шаљемо децу, окружење за раст и развој наше деце, а како би се пооново успоставио осећај поверења пре свега деце у сигурност школе потребан ће бити велики рад. 

За почетак је важно да им покажете да је у реду да се плаше, да су тужни или да су љути, као и да је појава било које друге емоције потпуно у реду јер је њихов начин на који процесуирају догађај. Слушајте их и будите ту за њих, стварајући им осећај сигурности и сугурног окружења. Постарајте се да знају да вам се увек могу обратити када имају питања или недоумице. Ограничите изложеност медијима, посебно извештавање о овој несрећи.

Наравно, потражите помоћ професионалца који је специјализован за рад са траумама и који зна како да направи стратегију за борбу против траума за ваше дете.

Предлог школског психолога како помоћи деци која су преживела или присуствовала пуцњави:

  • Разговарајте са њима о томе шта се догодило, али водите рачуна да имате проверене информације (оне које буде известио МУП). Пробајте да не подлежете сензационалистичком извештавању, јер ћете на тај начин и ви и деца бити још узнемиренији
  • Реците деци да је сасвим нормално да имају различите емоционалне реакције на све што се догодило
  • Покажите своја осећања, јер ћете тиме деци дати "дозволу" да искажу сопствена осећања
  • Подстакните их, уколико су склона томе, да напишу или нацртају оно што их мучи. Ако не желе, не морају да вам покажу свој састав или цртеж
  • Објасните им да, уколико се појаве, фотографије или видео-записи са узнемирујућим садржајем, нипошто их не прослеђују другима
  • Нека у вама виде особу која ће их заштити и пружити им сигурност

Шта деци неће помоћи:

  • Избегавања разговора о догађају, као ни често помињање и прича о њему
  • Прећуткивање битних и примерених информација, али никако немојте залазити у непотребне детаље
  • Понашање као да се ништа није догодило, али не би требало ни бити претерано окупиран догађајем
  • Потискивање ваших осећања и реакција, као и њихово претерано бурно изражавање, преплављеност емоцијама

Као што видите, тешко је наћи праву, универзалну меру за све особе и сву децу, али би требало понашати се у складу са познавањем свог детета.

Пазите на промене у понашању

Деца, као и одрасли, често пролазе кроз осећај шока, беса, туге, страха и беспомоћности, када сазнају да људи умиру неочекивано и брутално од руку некога ко држи оружје. Међутим, због слабије развијених комуникацијских и емоционалних вештина, деца (у зависности од узраста и степена развоја) изражавају своје мисли и осећања другачије од одраслих.

Деца могу имати појачане ноћне море, опсесивне мисли, нагле промене у расположењу и промене у понашању. Они такође могу имати разне врсте болова у телу након трауматског искуства, а деца која су посебно узнемирена или анксиозна могу показати назадовање у свом развоју, попуд напада беса, или чак враћања уназад у смислу тоалетних навика или остајања самог у кући или одласка напоље.

Важно је тражити било какве промене у понашању детета, од емотивних до промена понашања. Начин на који се дете представља код куће можда није онако како се дете представља у школи, супермаркету или игралишту, па би требало разговарати и са онима са којима је дете окружено.

Нека причају о својим страховима

Америчко психолошко удружење (АПА) каже да је важно охрабрити своју децу да причају о својим бригама. Сва деца, без обзира на године, имају користи од сазнања да их слушате. Прво сазнајте шта знају и пажљиво слушајте информације које могу бити нетачне или преувеличане. Уверите их на нежан, миран начин да школа и полиција, друштво повећавају мере безбедности. Ако тачно знате како ће се повећати безбедност, поделите информације са њима и подсетите их да су безбедни са вама код куће.

Више студија је показало да траума из детињства има више доживотних и продорних ефеката на психу младих у развоју, како у смислу њиховог психолошког погледа на свет, тако и њихових физиолошких система, који се носе са стресом и анксиозношћу.

Психолошке повреде се можда неће појавити одмах

Имајте у виду да некој деци треба више времена да одреагују на трагичан догађај, баш као и нама. Масовне пуцњаве остављају не само физичке повреде, већ и психичке повреде које захтевају лечење. За преживеле без икаквих физичких повреда, потребно је неколико месеци да се адекватно процени утицај на њихово ментално здравље, али траума масовне пуцњаве може потенцијално довести до посттрауматског стресног поремећаја, депресије или других менталних и здравствених проблема. Потребно је најмање месец дана након догађаја да се дијагностикује ПТСП. Ефикасне опције лечења укључују психотерапију као што је когнитивно-бихејвиорална терапија и лекове.

Док многи преживели могу патити од симптома трауме који укључују флешбекове, анксиозност, тугу, несаницу, страх и бес, ови знаци ће временом почети да бледе како се поново упуштају у социјалне свакодневне активности. 

А пред школским системом је велики задатак повратка поверења и безбедности. 

"Изазов је пред школским системом створити деци осећај безбедности у школи. Да се пружи подршка деци која су насиљу присуствовала али и да се врати осећај безбедности", рекла је за РТС професор психологије и социјалног рада Јасна Хрнчић.

Институт за ментално здравље у Београду је, у циљу подршке породицама страдалих у масакру у школи, наставницима и ученицима, којима је потребна психолошка помоћ и подршка, отворио две телефонске линије:

063 8681757

063 8682217

Стручну подршку ће пружати и Клиника за психијатрију УКЦС, где је формиран тим стручњака који ће бити доступан:

066 8300854

а заказивање на бројеве :

011 3662124

063 310723

image