"Телесна туга" - Туговање за фигуром из прошлости

Многима је одрицање омиљеног старог пара панталона (који више не одговара) веома тешко или можда осећају велику нелагоду када гледају фотографије себе из прошлости. Често почну да упоређују изглед свог тела у садашњем тренутку са фигуром коју су имали раније. Затим долази до негативних емоција, које постане скоро немогуће контролисати. Наведене реакције могу бити индикатори "телесне туге".

"Телесна туга" је емоција изазвана осећајем "губитка" који настане када престанемо активно да покушавамо да мењамо изглед свог тела," објаснила је за "Хафингтон пост (Huffington Post)" Бри Кампос, едукатор за боди имиџ (body image). "Тугује се за губитком витког и 'идеалног' тела или 'лепшег' тела који смо некада имали."

Кампос сматра да, иако је овај феномен најчешћи код људи који имају хроничне болести, хормонске поремећаје или поремећаје у исхрани, свако може доживети "телесну тугу". Може се десити када: схватимо да више не изгледамо "витко" или "згодно" као некада, када лакоћа креатања у свакодневном животу постаје изазов (потребно нам је више простора на седиштима, кондиција нам нагло опада), када престајемо добијати комплименте за изглед тела или када породица, пријатељи и сл. постављају питања о нашем здрављу само због промена у изгледу нашег тела.

Осим физичког изгледа, до осећаја "губитка" долази и када се особа разболи и једна од последица буде нагла промена кондиције или неспособност кретања као у прошлости. Телесно туговање може проузроковати многа дубока питања о приоритетима појединца: да ли је важнија лепота/мршавост или здравље? Кампос сматра да такво размишљање може довести до осећаја преиспитивања сопственог идентитета, друштвене изолације, безнађа и сл.

"'Телесна туга' укључује и туговање због потенцијалног губитка свих ствари које сте замишљали да ће се десити када дођете до идеалне тежине," рекла је Саманта Декаро, клинички психолог у Ренфрев центру.

"То значи и жаљење за драгоценим временом, енергијем и новцем изгубљеним за добијање савршеног тела до којег се никада није дошло, као и жаљење због времена када смо запоставили или кажњавали своје тело када није изгледало онако како смо желели," додала је.

С обзиром да учестали покушаји промене изгледа тела могу бити прикривање одређене трауме и анксиозности, телесна туга се може појавити и када се посвети мање времена дијети или вежбању. "Коришћење 'менталног простора' за размишљање о изгледу свог тела може бити врста одвраћања пажње од других, дубоко болних мисли или емоција, тако да телесна туга постаје стратегија избегавања," објаснила је Декаро.

Последица ове врсте "туговања" може бити осећај дисоцијације са сопственим телом, што може довести до тешког облика депресије и може озбиљно утицати на квалитет живота појединца. Иако процес исцељивања није линеаран и једноставан, могуће је превазићи телесну тугу уз стрпљење и посвећеност. Кампос предлаже четири основне ставке од којих се може почети:

• Развијање свести о мислима и уверењима који изазивају негативне емоције

• Анализа и преиспитивање наведених мисли, учење о другачијим перспективама

• Константно анализирање негативних мисли о себи, јер вероватно имају дубљи узрок/значење

• Повезивање с људима који имају слично искуство или разговарање са особама од поверења

Декаро сматра да избегавање емоција може само погоршати стање на дуже стазе, тако да је неопходно суочити се са оваквим проблемом што пре. Потребно је разговарати са другима, писати о свакој емоцији или промени која се осети, плакати и изражавати бол на различите начине, пронаћи друштво у коме се осећамо сигурно да делимо овакве несигурности.

Такође је потребно уложити напор у проналажење среће и успеха у другим аспектима живота, развијати хобије који немају везе са мењањем изгледа тела, преусмеравање приоритета на здравље, уместо на изглед, као и посматрање вежбе и тренирања само као забаву, а не казну или обавезу.