Магазин
Ко ће победити на Евровизији? Научници направили формулу за победничку песму
Иако победе на Еуросонгу могу бити непредвидиве, многи стручњаци су анализирали који су то кључни фактори који песму могу довести до победе на једном од највећих музичких такмичења на свету. Током година, истраживачи из области филозофије, социологије и неурохиругије, су проучавали уметност поп музике и оно што песме чини најзанимљивијим, а најпопуларнији хитови између осталог треба да певају о љубави и буду усмерени ка слушаоцу. Који су још параметри по овој формули значајни за победу?
Такмичење које се одржава још од 1956. године, покренуло је многе карије великих музичких звезда, као што су: група АББА, Селион Дион, Хулио Иглесијас идр. Насупрот томе, многи извођачи од којих се много очекивало, нису остварили очекиван резултат. Шта је то што чини добитну комбинацију фактора неопходних за победу на Песми Евровизије? У тражењу одговора, укључили су се филозофи, стучњаци за друштвене науке и социолози.
Формула за успех
Постоје многе теорије које објашњавају како одређене песме увек буду успешне на Евровизији, као и који жанрови су били омиљени у протеклих неколико деценија. Филозоф и музиколог, Теодор Адорно је четрдесетих година прошлог века закључио да музика која постане популарна често има репетитиван текст и дужина песме траје око три минута. У свом тексту "О популарној музици" где описује разлику између попа и класичне музике, тврди да су песме које стичу популарност биле подвргнуте "стандардизацији", са текстовима који се понављају и дужином од око три минута. "Најпознатије је правило да се рефрен састоји од тридесет два такта и да је опсег ограничен на једну октаву и једну ноту", написао је, а преноси "Дејли мејл".
Додао је да се у обзир узимају дух и тематика песме - музика о домовини, "необичне" песме, псеудо-успаванке (баладе)... Његова теорија се може повезати и са многим победничким песама Еуросонга (поготово јер једно од правила гласи да свака песма не сме бити дужа од три минута).
Стручњак за друштвене науке Универзитета у Винчестеру, Глен Фосбреј, анализирао је последњих двадесет победничких песама за портал "Конверзејшн (The Conversation)". Од свих двадесет, седамнаест су певане на енглеском, тринаест садрже реч "љубав", осамнаест имају барем једно директно обраћање (у облику "ја теби") и свих двадесет имају рефрен који се понавља, што је елемент који се никада не мења.
Многи социолози сматрају да људи воле када осећају "блискост" са песмом, то јест када је веома брзо запамте, па затим лакше препознају. Због тога је важно да се слушаоцима песма допадне "на прву лопту", како би имала потенцијала да донесе победу.
Може се претпоставити да је онда "рецепт" за победничку песму прилично једноставан: динамични ритам, рефрен који се понавља и "клише" тема са којом се многи повезују (најчешће срећна љубав или раскид). Ипак, потребно је наћи веома добар баланс између клишеа и непредвидивог.
Група неурохирурга из Вашингтона је пре шест година анализирала 545 песама које су се налазиле на врховима популарности месецима и пронашли су занимљиву везу. Многе песме су имале "хармонично изненађење", то јест неочекивану промену акорда. Таква промена доводи до лучења допамина мозгу на исти начин као што се лучи сексом или укусном храном. Тада се људи најчешће "најеже" од песме.
Може се рећи да јавност прижељкује песме које нас могу орасположити и "уздићи", које није тешко запамтити и певати у групи (што додатно појачава осећај заједништва када се људи окупљају испред телевизора и прате Еуросонг). Међутим, увек постоји места за изненађење, а једно од најскоријих је била победа пре две године, када је италијански бенд Монескин одушевио Европу својим динамичним рокенрол перформансом и енергијом.
Исто тако, прошлогодишња представница Србије, Констракта, је својом атипичном песмом и авангардним перформансом била један од фаворита публике, управо зато што није садржала типичне теме и "формулу" победничке песме Евровизије. Иако наступ није донео победу, сигурно је да су људи широм света уживали у свежем и другачијем приступу.
Било да пратимо Еуросонг из досаде, исмевања или обожавања "европског кича", сигурно је да ће већина, барем на минут, застати испред телевизора у суботу, 12.маја и погледати такмичење. Бројање колико пута се изговара реч "love" у песмама или препознавање репетитивних акорда може чак бити забаван/ироничан део искуства.
У четвртак увече, 11.маја, изабране су песме десет земаља које иду у финале, које ће бити одржано 13. маја у Ливерпулу.
Након наступа 16 извођача у Ливерпулској арени, гласовима гледалаца пласман у финале изборили су и представници Албаније, Кипра, Естоније, Белгије, Аустрије, Литваније, Пољске, Аустралије и Јерменије.
У финале 67. "Евровизије" претходно су из првог полуфинала прошли представници Молдавије, Швајцарске, Финске, Чешке, Израела, Португала, Шведске и Норвешке, уз нашег Луку Блека са песмом "Само ми се спава" и хрватски састав Лет 3 са песмом "Мама ШЧ". У финале највећег телевизијског музичког такмичења 13. маја директно иду Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Шпанија и Украјина.
