Магазин
Псећи мозак постаје све већи: Научници и даље траже одговор зашто
Истраживачи покушавају открити зашто се величина псећег мозга мења на непредвидиве начине. Неке од теорија су везане за савремен и модеран живот, који утиче на еволуцију паса, док друге теорије указују на везу између домаћег пса и вукова.
Мозак паса је много мањи од мозга вука, али нове студије објављене у журналу "Еволушн (Evolution)" сугеришу да је савремено узгајање паса могло допринети повећању величине мозга код домаћих паса.
У поређењу са древним расама, модерне расе које су се развиле у последњих сто педесет година имају веће лобање у односу на величину тела. Ипак, научници и даље не могу открити зашто. Осим тога, бројне студије показују да припитомљавање дивљих животиња, као што су пси, рибе, свиње, овце, мачке, зечеви, драстично смањује величину њиховог мозга. Једна од популарних теорија је да је узрок тога мања потреба за коришћењем мозга за преживљавање.
Међутим, најновијим анализирањем и поређењем 159 различитих раса је показала интересантну промену код раса које су генетски "даље" од вукова. Иако је величина мозга вука већа за двадесет четири одсто од мозга пса сличне величине, што се раса генетски више разликовала од вукова, то је мозак пса био већи.
"Различите расе паса живе живе у разноврсним друштвеним околинама и обављају сложене задатке, који вероватно захтевају сложене капацитете мозга," објаснио је еволуциони биолог Никлас Колм са Универзитета у Стокхолму. Због наведене тврдње, Колм је са колегама претпоставио да пси које су узгајали људи за комплексније задатке (чување стада, спортови) имају већи мозак. Ипак, то није био случај.
Једини фактор који је утицао на реалтивну величину мозга код савремених раса је разлика у генетици са вуковима, а не функција, величина легла, нити животни век.
Поједине студије из прошлости су доказале да величине мозга индивидуалних паса могу да варирају, у зависности од њиховог окружења и живота, али то не значи да промене величине мозга целе расе могу бити једнаке.
"Могуће је да комплекснија друштвена околина, урбанизација и прилагођавања већем броју правила и очекивања могу бити узрок ове промене, која утиче на све савремене расе," претпоставља етолог Енико Кубињи са Лоранд Етвош универзитета у Мађарској. Њена теорија се слаже да бројне промене у свету утичу на раст псећег мозга. На пример, претходна истраживања су показала да пси који су генетски ближи вуковима теже комуницирају са људима.
Научници сматрају да је потребно још много времена и анализа, како би се утврдио тачан разлог непредвидиве промене мозга паса.
