Магазин
Да ли је Микеланђело имао "комплекс Бога": Постоје тврдње да је насликао себе у "Стварању Адама"
Стручњак из света уметности сматра да је приказ Бога са Микеланђеловог ремек дела заправо био суптилно убачен приказ лика аутора. Теорију је развио након анализирања мале и шаљиве скице поред тескта писма које је сликар послао пријатељу, у којем се жалио на напоран физички рад током осликавања чувене Сикстинске капеле у шеснаестом веку.
Једно од најпознатијих ренесансних дела у историји уметности вековима фасцинира свет. Најновија теорија о "Стварању Адама" везана је за приказ Бога на слици. Адриано Маринацо, стручњак за опус сликара Микеланђела Буонаротија, сматра да постоји могућност да је уметник засновао изглед и позу Бога према сопственом лику.
Маринацо је дошао до теорије док је припремао предавање на америчком универзитету Вилијам и Мери. Пажљиво је прегледао писмо које је Микеланђело наменио свом пријатељу Ђованију да Пистоји, у коме је описао како се осећао током осликавања Сикстинске капеле:
'Бедра ми се заривају у стомак, моја јадна задњица служи као противтежа, сваки гест који направим је слеп и бесмислен,' написао је пријатељу, описујући велики физички напор, који је био неизбежан део уметничког посла. На маргини писма се налазила скица, на којој се види једноставни приказ уметника док слика плафон. Маринацо је дошао до занимљивог открића, када је хоризонтално окренуо шаљиви аутопортрет и приметио да је поза фигуре веома слична пози у којој се налази насликани Бог, док уноси живот у Адама.
"На аутопортрету, Микеланђелова десна рука је испружена према плафону, како би унела живот причама из књиге Постања," рекао је Маринацо за "Артнет Њуз (Artnet News)".
"Уметник држи четкицу која је приближена површини, али је не додирује. Гест је сличан као онај који Бог прави кажипрстом према Адаму, док му уноси живот, али га не додирује. Такође, Микеланђело у аутопортреу има прекрштене ноге, што није типична поза за некога ко слика на скелама," објаснио је Адриано. Додао је да су на скици црте лице прилично нежне, док је Микеланђело заправо имао веома грубе црте лица, што може бити још један доказ да је уметник себе идеализовао кроз свој рад.
Маринацо је изјавио да је свестан да његова хипотеза не може бити "црно-бели предлог", већ да својом теоријом жели да започне разговор. Поједини научници су позитивно прихватили теорију, док други нису били довољно убеђени.
"Свако има теорије, али потребно је више труда," изјавио је Пол Барлоски, историчар ренесансне уметности, за интервју у "Вол стрит журналу". Верује да је потребно сакупити више доказа.
"Истраживачи Микеланђела су веома конзервативни и заштитнички настојени. Скоро је немогуће предложити нове, радикалне идеје. Али ја се трудим да предлажем нове идеје, учење о уметности би требало да је забавно и креативно," објаснио је, додавајући да су многи научници приватно подржали, а затим јавно критиковали његову теорију.
