Магазин
Шта се дешава са нашим телом када прескочимо оброк
Већина одраслих особа је научена да је најздравије имати три главна оброка и две ужине дневно. Има и оних који тврде да је прескакање оброка тајна формула за губљење килограма и постизање идеалне фигуре. Други, пак, упозоравају на потенцијално негативне последице по здравље. Шта се у ствари дешава са нашим телом ако прескочимо оброк и да ли то може бити штетно за наше здравље?
"Редовно прескакање оброка, посебно када је у комбинацији са ограничењем калорија, може лоше утицати на физичко и ментално стање. Када прескочите оброке, ваше тело је лишено есенцијалних макро и микронутријената неопходних за његово правилно функционисање. То може довести до разних симптома, физичких и психичких", каже тренер Анастасиос Микрулис, преноси "Бест лајф".
Ваш мозак је део тела (вероватно најважнији), и ту ћете вероватно прво осетити утицај пропуштања оброка јер ће ум реаговати једнако као на психолошки стрес сматра тренер Микрулис.
"Редовно прескакање оброка може довести до неадекватног уноса хранљивих материја, промене нивоа енергије, смањене концентрације и поремећаја метаболизма. Такође може повећати вероватноћу преједања или лошијег избора хране након тога", каже тренер Микрулис.
Симптоми који настају када се не конзумира неки од оброка могу ићи од слабог умора, жудње за неком одређеном храном, али код неких људи може довести до појаве раздражљивости осећаја потпуног недостатка енергије за свакодневне послове. Такође, пропуштени оброци могу довести до поремећаја хормона, што може допринети нерасположењу.
Најчешће нам тело даје сигнале да му недостаје храна.
1. Тело може ући у режим "бори се или бежи"
"Повремено прескакање оброка није велика ствар. Међутим, редовно прескакање оброка може утицати на тело", каже дијетолог Линдзи Ален. Она каже да током времена пропуштени оброци узрокују производњу више кортизола, хормона стреса у телу.
"Када тело осети глад или да у њему постоји мала залиха хране, појачава хормоне неопходне за тражење, 'лов' за храном. Ово је кодирано у нашим генима од постанка човека и представља механизам преживљавања. Неки људи тврде да осећају висок ниво енергије или да им је фокус изузено појачан када дуго времена не конзумирају храну, али то је заправо последица дејства хормона 'бори се или бежи', који их подстиче да постану енергични и фокусирани како би били спремни за проналажење хране за опстанак", каже дијетолог Ален.
2. Можда ће бити теже одржати оптималну килажу
Многи мисле да ће прескакањем оброка доћи до губитка тежине, и иако то свакако може бити истина, далеко је од тога да ће се то сигурно десити и свакако није здрав начин долака до циља, сматрају нек стручњаци.
"Неправилни обрасци исхране могу пореметити метаболизам и отежати одржавање здраве тежине. Без адекватног уноса хранљивих материја, тело се може окренути разбијању мишићног ткива како би задовољило своје енергетске потребе, што може негативно утицати на укупну мишићну масу и снагу", каже дијетолог Ален.
3. Важно је шта се једе, а не када се једе
Уколико се једе много производа животињског порекла, ако је претеран унос шећера соли и уља заступљен, онда би тело заправо могло имати добробити од повременог поста. Такође би могло помоћи и особама које компулсивно, неконтролисано, једу или имају "емоционалну" глад.
За све остале битан је унос хранљиве хране без трансмасти и додатог шећера.
4. Већина људи не мора да једе три оброка дневно плус ужину
Да ли морамо да имамо свакога дана три редовна оброка као када смо били деца - доручак, ручак и вечеру и поврх тога две ужине?
"То заиста зависи од начина живота и осећаја глади. Већина људи има користи од једења на 4 до 6 сати, а учесталост и време оброка могу да варирају у зависности од индивидуалних карактеристика или једноставно од начина живота", сматра тренер. Што се тиче ужина, за њих тренер Микрулис каже да су одличне јер спречавају дуг период поста, који може довести до пада нивоа шећера у крви и осећаја глади. Ужине ће обезбедити стабилно снабдевање хранљивим материјама и енергијом тело и мозак.
