Три јапанске филозофије против лењости
Лењост некада делује као рупа без дна. Некада долази као последица премора, а некада је у питању недостатак одређених радних навика или губитак мотивације. Свакоме се дешавају фазе у којима се не осећа довољно снажно и надахнуто да унапређује себе и свој живот. Ипак, то не значи да би требало дозволити таквом стању да преовлада и доведе нас до поптпуног губљења контроле и запостављања приоритета.
Јапанци су познати по својим радним навикама, које се граде од малих ногу. Нису једноставно "рођени такви", већ је у питању систем вредности који примењују не само деца у школама, већ и одрасли људи. У Јапану се скромност, самодисиплина и жеља за учењем изузетно поштују, јер увек доносе позитивне резултате не само за појединца, већ и за заједницу (било да је то посао, кућа, град...).
Постоје бројне филозофије и технике које се годинама развијају и примењују, а следеће три могу бити прави одговор за унапређење пословног живота, сопствених циљева и финансија:
Каизен (каи – промена, зен – добро)
Филозофија која се најчешће користи у пословном свету, али може се применити и у свакодневном животу је каизен филозофија, која подразумева континуирано развијање одређене вештине и постепено исправљање грешака.
Према различитим изворима, Јапан је управо уз помоћ каизен филозофије успео да доживи економски опоравак након Другог светског рата. Наводно су поједини руководиоци америчких ауто компанија посетили фабрику "Тојоте" пре двадесетак година, како би разумели на који начин запослени раде, јер је производња великог броја возила била веома брза и фасцинирала свет. Тада су им Јапанци открили каизен филозофију, која је мотивисала раднике да се боље фокусирају на рад.
Уместо да радници добијају казне због грешака, компанија их је охрабривала да зауставе производњу у било ком тренутку, како би пронашли и поправили све могуће недостатке и нудили сопствене предлоге за продуктивније добијање жељених резултата у будућности. Због тога је било све мање трошкова за компанију, а производња је била ефикаснија.
Каизен филозофија се може применити у неколико корака:
- Сви морају бити упознати са проблемом
- Пажљиво анализирање проблема/ситуације
- Укључивање целе групе (запослених) у заједничко тражење решења
- Испробавање свих предлога
- Редовно анализирање нових резултата
- Ако је пронађено успешно решење, потребно је примењивати га у континуитету
- Поновити наведене кораке када настане нова препрека
Шошин (шо – почетак, шин – срце)
Када је потребно започети развијање нове вештине, може доћи до прокрастинације из неколико разлога - недостатак мотивације/воље, недовољно инспирације, а у неким случајевима је узрок ароганција, поготово када је у питању област у коју се разумемо и подсвесно сматрамо да нам "не треба" више знања. Постоји једноставан начин за мењање перспективе и улагање труда у учење нових умећа:
Будистички концепт шошин представља неговање почетничког начина размишљања. Другим речима, потребно је приступити сваком задатку као аматер који је жељан и спреман да учи, напредује и да се развија. На пример, особа која учи нову лекцију, иако је већ достигла успешан академски ниво, треба да се понаша као почетник који је само "сунђер", спреман за упијање новог знања. Не би требало себе схватати као експерта (без обзира на реалност) пред нови изазов, већ остати скроман и увек бити спреман за унапређење. Многи успешни људи често говоре да себе сматрају "вечним студентом", што је управо начин размишљања које се повезује са шошин концептом.
Наравно, важно је бити поносан на сопствене успехе и досадашњи труд, али увек постоји ризик од ароганције, која може озбиљно ограничити могућност учења нових вештина, метода, лекција итд.
Какеибо (ка – кућа, кеибо – књига рачуна)
Иако није директно везан за лењост, примењивање какеибо концепта у животу може бити одлична вежба продуктивности и стицања осећаја одговорности. Какеибо представља навику управљања личним финансијама на најефикаснији начин: организацијом приоритета и пажљивим праћењем трошкова. Иако активно и константно бележење споствених трошкова може деловати као само још један додатак финансијском стресу, постоје многи бенефити у праћењу "кућне економије".
Увек је боље знати тачне бројке и износе трошкова, него потенцијално изгубити контролу над ситуацијом. Какеибо техника је измишљена пре више од сто година и испрва је била објављена у женском магазину, како би жене лакше управљале кућним финансијама, али се данас примењује широм земље.
Какеибо обухвата четири главна питања која би требало записати на почетку сваког месеца:
- Колика су примања у кући?
- Колико је потребно штедети?
- Колико је потрошено?
- Како унапредити навике?
Након постављених питања, трошкови се деле у четири категорије:
- Основне потребе (храна, рачуни...)
- Личне потребе/задовољства (изласци, третмани...)
- Култура (књиге, одласци у музеј/биоскопе...)
Неочекивани трошкови (лекарски преглед, поправка кола...)
Када се све подели у организовану листу, управљање финансијама може постати лакше. Такође, још један додатак какеибо технике је озбиљно преиспитивање имуплсивне куповине. Када пронађемо предмет који заиста желимо да купимо, важно је поставити себи следећа питања: 'Да ли ми је тренутно потребан? Да ли ћу га желети и сутрадан? Да ли имам сличан предмет код куће, али ме овај привлачи зато што је нов и "на снижењу"?'
Након искрених одговора на питања, може доћи до одговорнијег приступа куповини, поготово када је свест о финансијама боље развијена применом какеибо принципа као део рутине.