Магазин
Најпознатији пољупци у уметности
Пољубац, један од најинтимнијих гестова који преноси дубоке емоције, већ вековима интригира уметнике широм света. Од античких скулптура до модерних слика и фотографија, пољубац је постао извор инспирације за стварање неких од најпознатијих уметничких дела. Кроз историју, уметници су препознали снагу овог геста и покушали да ухвате његову романтичну есенцију на платну, у камену или кроз објектив фотоапарата.
Уметност се увек везивала за комплексни свет људских поступака, мисли и емоција током историје човечанства. Религија, политика, аристократија су одувек били неки од најучесталијих мотива, а уз многе "формалне" тема које су се представљале кроз векове, била је и љубав. Једна од најуниверзалнијих и најинтимнијих гестова који се често преноси кроз уметност је пољубац. Пољубац као симбол љубави, страсти и интимности проналази своје место у различитим уметничким жанровима, од сликарства до скулптуре, од фотографије до књижевности. Кроз један од најромантичнијих гестова на свету, уметници су деценијама дочаравали емоцију кроз лични стил и схватање овог комплексног осећања. Подсетимо се на неке од најутицајнијих пољубаца у историји уметности:
Франческо Ајец - "Пољубац", 1859.
Франческо Ајец је био један од главних сликара романтизма средином деветнаестог века. Сматра се да је његов "Пољубац" веродостојан приказ романтичарског покрета, јер представља страствени пољубац, који акцентује дубока осећања, пре него разум. Поједини историчари уметности тврде да је постоји и политичко значење слике, да мушки лик представља младог италијанског војника који иде у борбу против Аустроугарске и опрашта се од своје драге.
Едвард Мунк – "Пољубац", 1897.
Један од представника експресионизм и симболизма, норвешки сликар Едвард Мунк, познат је по својим мрачним, меланхоличним приказима људске природе. Мунк је имао тежак живот, пун трагедије, што је довело до развоја менталних болести због којих је увек страховао од смрти.
Тескоба се види и у "љубавним" сценама: Мунков пољубац нема страст и топлоту која се очекује од таквог геста. Лица мушкарца и жена се спајају у једно, стварајући органску и недефинисану форму. "Пољубац" је део Мункове серије радове, названа "Фризом живота", на којој је радио више од тридесет година. Слике су приказивале међуљудске односе, то јест, према Мунку, "борбу између мушкараца и жена која се назива љубављу".
Огист Роден – "Пољубац", 1901.
Француски вајар Огист Роден, аутор познате скулпуре "Мислилац", направио је неколико верзија "Пољупца". Иако је сцена романтична, Роден је представио сцену која се дешава неколико секунди пре трагедије. Фигуре су Франческа де Римини и Паоло Малатеста, ликови из Дантеове "Божанствене комедије". Франческин муж (Паолов брат) их је пронашао заједно и из беса их убио ножем. Роден је ухватио тренутак чисте жудње, без знака да ће заљубљени пар задесити смрт и вечност у паклу.
Константин Бранкуши – "Пољубац", 1907. – 1908.
Румунски вајар и један од главних представника модернизма је приказао сцену пољупца на крајње апстрактан начин. "Пољубац" се сматра првом модернистичком скулптуром, која представља два лика, геометријских форми, који размењују љубавни гест.
Густав Климт – "Пољубац", 1907. – 1908.
Најпознатији пољубац у историји уметности се сматра и најпознатијом аустријском симболистичком сликом на свету. Припада "златном периоду" сликара Густава Климта, једног од оснивача Бечке сцесије. На слици су представљени мушкарац и жена, који, иако се визуелно спајају у једну форму, имају карактеристике по којима се међусобно разликују. Мушкарац на оделу има "мушке", геометријске и тамне облика, док жена има нежнији и разнобојни дезен на хаљини. Слика је репродукована на хиљаде пута и може се наћи као мотив на многим предметима, у ентеријеру, као инспирација за многе савремене уметнике...
Марк Шагал – "Рођендан", 1915.
Шагал, чији рад је био мешавина модернизма и импресионизма, говорио је да је љубав "примарна боја његових слика". Уметник је представио себе и своју велику љубав, Белу, како размењују пољубац док она држи букет цвећа, у соби која има вибрантне црвене тонове, приказујући њихову љубав, која весело цвета.
Рене Магрит – "Љубавници", 1928.
Надреалистички белгијски сликар Рене Магрит је представио љубав и наклоност на специфичан начин. Атмосфера слике је недефинисана, мистериозна. Перспектива и дубина простора није наглашена, а лица мушкарца и жене су прекривена белим чаршавом. Постоје различите теорије о значењу слике, највише по анализи боја.
Црвена која се појављује на бочном зиду и на хаљини жене представља страст, љубав, бес, док плава која је доминантна у позадини представља мир и спокој. Бела на тканини може бити симбол чистоте или чак нестанак невиности, јер има сиве тонове. Не постоји јасно дефинисано значење дела, али Магритов опус је такав да посматрач увек може доносити сопствене закључке.
Рој Лихтенштајн – "Пољубац V", 1980.
Дело америчког сликара и једног од оснивача поп-арт покрета преставља дух нове ере у уметности. Цртеж, састављен од упечатљивих црних контура и основних боја (плаве, жуте, црвене) је симбол претварања икона масовних медија (стрипови) у дело лепе уметности. На слици се виде једна класична, уплакана америчка муза, плаве косе и црвених усана, која размењује страствени пољубац са својим љубавником.
