Аутосаботажа: Када сами себи отежавамо живот

Иако тврде да желе да се промене, самосаботери углавном имају негативан став према животу. Говоре како им ништа не иде од руке и убеђени су да срећа долази само "одабранима". Врло често се дешава да их занесе несвесни механизам аутосаботаже. Можда понекад околности и нису повољне, међутим, у највећем броју случајева, главна препрека је управо особа која у страху од будућих промена постаје жртва сопствене саботаже.

Како се овакве особе понашају? На самом циљу реализације пројекта, ови људи ће себе довести до неуспеха својим понашањем или радњама којих некада и нису свесни. Аутосаботажа и сва понашања везана за њу су несвесни акти који се јављају у периоду великих промена у животима појединца. Ова понашања имају тенденцију да ометају постизање циљева кроз несвесну само-манипулацију, пише француски портал "Психолог". 

Одакле долази аутосаботажа

Постоји много могућих узрока, а са којима би требало да се упозна појединац, како би нашао начин да их избегне и на тај начин елиминише ово понашање. Ови узроци могу бити:

• Такозвани "синдром варалице", који чини да је особа уверена да не заслужује успех, љубав...
• Ниско самопоштовање
• Циљеви које намећу друге особе из окружења, у самом старту родитељи и наставници...
• Страх од неуспеха, промене, изласка из зоне комфора
• Унутрашњи сукоби
• Страх да се неће испунити очекивања других људи

Сва ова ограничавајућа уверења која се појављују аутоматски преузимају контролу над особом и њеним понашањем, мешајући се у њене акције и могућности еволуције и/или успеха. Заправо, овакво понашање је манифестација свих оних уверења заснованих на страху која су се појавила у неком тренутку живота и кулминирала неуспесима, а којима је особа временом све више давала на значају.

Ове манифестације су симптом дубљих рана које припадају прошлости, често и детињства и зато важно је освестити их на време.

Карактеристике аутосаботаже

Особа која несвесно саму себе саботира када се нађе у одређеним околностима свог живота, то неће нужно учинити и у другим ситуацијама. Управо се овакво понашање појављују у ситуацијама које укључују велику одговорност или када особа мора да донесе важну одлуку која ће за њу значити важан и личан улог.

Главна разлика између људи који сами себе спутавају и оних који то не чине је у томе што се први заносе својим негативним уверењима и страхом да неће успети, док су други у стању да оставе те страхове по страни и превазиђу их. Али оно што карактерише аутосаботажу јесте чињеница да постоји негативно уверење "да не заслужују да успеју, или да буду вољени..."

Четири  врсте аутосаботаже

Постати свестан механизама аутосаботаже може омогућити да се боље разуме зашто неко то чини и да у корену мења стечене навике. Аутосаботери најчешће имају једну од ових навика:

1. Не завршавају своје обавезе

Оваква особа покреће многе пројекте, које одлучује да не заврши када се нађе на пола пута или да једноставно одустане. Обично, уложи много сати и труда да би се повукла пред самим циљем. Објашњење за ову појаву је да се, не завршивши пројекат, особа не суочава са могућношћу да пропадне или не испуни будуће захтеве који му се могу поставити након овог успеха. Међутим, чинећи то, особа никада неће заиста бити свесна свог потенцијала, а истовремено ће себе доживљавати као осредњу и неспособну.

2. Одлажу обавезе

"Прокрастинација" или одуговлачење је навика одлагања активности које особа апсолутно мора да уради, замењујући их другим мање смисленим, једноставнијим или привлачнијим стварима које ради. Ова навика је једна од најчешћих, а разлози за њено постојање су различити. Један од разлога може бити тај што се особи баш и не свиђа задатак, или, а то је најчешћи разлог у личним или пословним ситуацијама, се плаши крајњег резултата. Дакле, одлагањем задатка и неулагањем напора и средстава потребних за реализацију, имаће оправдање, ако све не буде како желе.

Замка перфекционизма: Нереални стандарди могу довести до акнсиозности и депресије

3. Перфекционизам

Перфекционизам је некада савршен изговор да се обавезе не заврше. Под окриљем перфекционизма, особа тражи савршен изговор да не крене напред. Тада особа мисли да, пошто не може директно да уради ствари добро, једноставно их и не ради. 

4. "Извињавам се"

Поред горе наведениһ разлога, особа може смислити много изговора који оправдавају несуочавање са могућим променама и ризицима. Ови изговори могу варирати од недостатка времена, економских ресурса, година...

Аутосаботажа није исто што и аутодеструкција - док код аутодеструктивне особе, која поред жеље да повређује себе има потребу да повређује и друге, код аутосаботаже узрок је у унутрашњој подвојености, несигурности, негативним ставовима којих особа може бити свесна или несвесна.

Неке од примера када се ови начини аутосаботаже примењују могу бити избор партнера. Ако се стално бира неодговарајући партнер, сличне структуре личности, који не усрећује особу, такве везе су једна врста самосаботаже и веома су честе. Психолози сматрају да су људи склони да своја мала "пророчанства" ревносно остварују, па на пример тврдњу "Увек се заљубим у мушкарца који ме занемарује и не поштује", спроводе тако што бирају партнере са којима им се ово може и десити. 

Такође, још један пример би могла бити саботажа дијете коју особа увек прекине на пола, тако бежећи од неуспеха на пола пута. Најчешће узрок може бити неспремност да се спроведе "савршени" план исхране до краја.

Како зауставити аутосаботирање:

Развијати самосвест - У многим случајевима, овакво понашање је укорењено у анксиозности. Управо анксиозно понашање може довести до тога да неко избегава да ради оно што би требало да уради како би постигао циљ.

Записивати - Уколико је особи тешко да идентификује своје обрасце понашања, најједноставнији начин може бити вођење дневника.

Направити план - Када се одреде обрасци понашања који се желе прекинути, требало би направити план на који начин их се решити. Предузимање акције је критичан корак, будући да је одуговлачење често камен темељац оваквог понашања.  

Разговарати о свом проблему - Последњи корак је и најједноставнији али и најстрашнији, јер ће људи који се самосаботирају учинити скоро све да избегну скретање пажње на своју несигурност.

Аусаботажа није урођена особина или судбина;то је научено понашање које се може кориговати. Сваки појединац има моћ да се ослободи самонаметнутих ограничења, неговањем самосвести, борбом против негативних уверења, постављањем реалних циљева и тражењем подршке.