Анђеоска крила Санкт Петербурга: Занимљива историја "анђела чувара" северне руске престонице

За читаву историју постојања Санкт Петербурга, руска северна престоница ни једном није била окупирана од стране противничких снага, а веровање народа у заштитничке моћи једног од главних симбола града расло је са сваким даном све више и више. И поред бројних недаћа које су задесиле чувеног "анђела чувара" који чврсто држи крст, ова монументална фигура симбол је божије заштите града на Неви и његовог народа.

Први "анђео чувар" настао још у време Петра I

Историја петербуршког "ангђела чувара", како многи називају фигуру која краси сам врх Петропавловског сабора, потиче још из 1724. године, када је на тек саграђеном сабору установљена прва златна фигура коју је пројектовао архитекта Доменико Трезини. Инспирацијом за модел анђела послужила је фигура на кули у холандском градићу Мастрихт која је настала средином 17. века, коју је Трезини значајно модификовао, а затим поручио холандском мајстору Херману Ван Болесу њену израду.

Други анђео настао по одлуци Катарине II

Трезинијев "анђео чувар" чувао је северну престоницу све до катаклизмичне непогоде која је задесила град 1756. године, када је удар муње потпуно уништио фигуру анђела. По наредби Катарине II, архитекте су добиле задатак да граду врате заштитника, а пројекти који су израђени ипак нису одушевили императорку: тада је она одлучила да се изради фигура која ће бити иста као и претходна, с обзиром да ни један други предлог није био ни приближно добар.

Архитекте су се нашле у "небраном грожђу" оног тренутка када су схватили да нацрта по којима је рађен први анђео више нема. Време је пролазило, а израда "анђела чувара" није одмакла ни мало, све док се у пројекат није укључио Ф. Екгарт који је израдио дрвени модел анђела. Од тог тренутка, удружени, мајстори су почели изливање фигуре која је коначно на лето 1774. године постављена назад на врх Петропавловског сабора.

Другог анђела заменио је и трећи

Само три године касније, 1777., Санкт Петербург задесила је још једна елементарна непогода током које је у урагану фигура анђела изгубила своја крила. Окупљени са циљем решавања проблема, архитекте су заједно са мајсторима већали на који начин се фирура може поправити, а када решење нису нашли, одлучено је да се трећи "анђео чувар" изради тако да буде лакши, и постави тако да тежиште буде у оси са основом на коју је постављен. Пројектовање је припало архитекти Антонију Риналдију, а након само годину дана Санкт Петербург је поново добио свог заштитника.

Без обзира на измене у пројекту и изради заштитника Санкт Петербурга, 1829. године фигуру анђела поново је оштетио јак ветар, а крст који је држао анђео се накривио. За ремонт симбола града било је потребно постављање скела, које су у том тренутку биле огроман трошак за који управа града није имала средстава. У помоћ је тада притекао сељак Петар Телушкин из Јарославске губерније који је важио за једног од најкрупнијих и најјачих момака округа - без икаквих скела, само уз помоћ канапа, он се попео на врх сабора и поправио основу и крила анђела. Због херојског подвига, његово име заувек је ушло у историју Петропавловског сабора.

А трећег - и четврти

Скоро три деценије касније, 1857. године, анђео је скинут са врха сабора како би се дрвена конструкција на коју је био постављен заменила челичном. Посао је поручен једном од најистакнутијих инжењера тог доба, чувеном Дмитрију Журавском, који је не само израдио металну основу, него и њену висину повећао са 112 на 122,5 метара. Током радова мајстори су уочили неправилност која је морала бити исправљена пре враћања анђела на врх сабора - систем фиксирања анђела на постоље апсолутно није одговарало новопројектованом (трећем) анђелу, а управо то је био разлог његовог оштећења у урагану 1829. године. Две године напорног рада коначно су уродиле плодом и у новембру 1857. године нови, четврти по реду "анђео чувар", ремек дело скулптора Роберта Залемана поново је заузео своје почасно место на врху Петропавловског сабора.

"Анђео чувар", Велики отаџбински рат и рестаурације симбола Санкт Петербурга

Почетак Великог отаџбинског рата који је задесио Русију представљао је велику претњу за светог заштитника града, а довитљиви становници тада су дошли на идеју да једном и они заштите свог "анђела чувара" у знак захвалности за све године његове "службе" граду и народу. Сама идеја маскирања златног симбола града подразумевала је фарбање шпица сабора маскирном бојом и покривање анђела посебно израђеном мрежом како они не би привлачили пажњу непријатељских бомбардера.

Средину 20. века обележила је прва редовна рестаурација петербуршког симбола, током које је замењен део позлате, а за потпуну рестаурацију анђела средстава ипак није било довољно. Тако делимично рестауриран, анђео је красио врх Петербуршког сабора још пуних 30 година током којих је позлата почела да бледи, а механизам који је држао фигуру зарђао и почео да представља претњу да се трагична историја понови и град поново остане без заштитника. Почетком деведесетих одлучено је да се фигура скине, а наредних неколико година анђео је провео у бројним радионицама како би се сви недостаци настали са временом отклонили, а симбол града засијао поново. Радови на рестаурацији завршени су 1995. године а анђео је свечано постављен на своје место уз помоћ хеликоптера.

Дванаест година касније, 2003. године, уследила је још једна рестаурација у сусрет тристотог рођендана Санкт Петербурга, након које је анђео "узлетео" поново на врх сабора, потпуно рестауриран и у пуном сјају. Научници који су радили на пројекту рестаурације механизма и фигуре имали су јединствену прилику да својим рукама дотакну велику историју и примене савремене производне технологије на захтевном, али веома интересантном задатку.