Три необјашњиве мистерије трудноће и родитељства

Трудноћа, као комбинација биологије и емоција, мистичан је феномен који је збуњивао човечанство од памтивека. Период чудесне трансформације када једна ћелија еволуира у сложено биће препуно потенцијала и даље интригира научнике.

Упркос томе колико је трудноћа уобичајена, још увек постоје многа питања о њој, на која истраживачи не могу да одговоре. Питања које труднице постављају лекарима најчешће су о њиховом телу и мозгу и променама, о стању фетуса и о томе како трудноћа може променити њихове животе. 

Осим једног од најзагонетнијих аспеката трудноће, етеричне веза између мајке и њеног нерођеног детета, када жена осети присуство живота у себи чак и пре првог лепршања покрета у стомаку, истраживачи су открили још неколико нових.

Мистерија #1 - Магична ћелијска размена између маме и фетуса

Научници су доказали да фетуси остављају мале комадиће себе у телима својих трудних мајки. Шта они тамо раде?

Фетуси у материци добијају хранљиве материје, кисеоник и све што им је потребно да преживе и напредују. Испоставило се да и фетуси својим мајкама враћају нешто: ћелије.
Ове ћелије из фетуса путују у тело родитеља кроз плаценту. Неке од њих може да елиминише имуни систем, али друге могу да путују по целом телу, било где, од срца до плућа, па чак и мозга. Када стигну на своје "одредиште", уплету се у околно ткиво, постајући део срца или мозга или плућа. Ове ћелије могу генетски изгледати другачије, од других ћелија око њих, али су постали део тела родитеља, пише "Вокс".

Научници описују присуство ових ћелија као микрохимеризам. Микро - сићушно, и химера - митско створење које је спој више животиња као хибрид. У овом случају, не хибрид из древног мита, већ минијатурни хибрид ћелија које потичу, генетски од родитеља и њиховог фетуса.

Ове ћелије представљају мали део тела мајке - чак једна од милион родитељских ћелија може да потиче од њиховог фетуса. Али овај процес значи да свака мајка која је прошла кроз трудноћу у себи носи сићушне сувенире своје деце за цео живот.

За научнике је још увек мистерија какав ефекат ове ћелије имају на тело мајке. Са једне стране, могуће је да су понекад неутралне и да немају никаквог ефекта. Али, проучавајући мишеве, истраживачи су пронашли доказе који сугеришу да би ове ћелије могле помоћи мајчином срцу да зацели када је болесно, а такође би могле да помогну и другим органима у телу. Други истраживачи су, насупрот томе, пронашли доказе да ове ћелије могу да играју улогу у аутоимуним болестима, или чак канцеру.

Слично као и већина односа између родитеља и њихове деце, однос између тела родитеља и феталних ћелија које преузимају, је сложен и бескрајно фасцинантан.

Мистерија #2 - Родитељство као пролазак кроз други пубертет

Када је портал "Вокс" замолио своје пратиоце да пишу о својим искуствима о томе како је трудноћа утицала на њихове животе, неки су рекли да су одједном постали много емотивнији. А већина је за себе рекла да су постали плачљивији након добијања деце (чак и ако су раније ретко плакали), док су неки рекли да више не могу да гледају приказе злочина на телевизији, уколико су на било који начин у њега умешана деца. "Одједном, свака беба је ваша беба", само су неки од коментара.

Такође, многи су рекли да су постали преосетљиви на своју децу а осетили су чак и промене у нивоу стреса, креативности, чак и у степену исцрпљености.

Научници сматрају да ово није сасвим изненађујуће, јер како кажу, већина родитеља може да исприча причу о томе како су их трудноћа и родитељство променили. Оно што је научницима неразумљиво је колико су те промене реалне и колико се могу научно описати, а наука на многа питања још увек нема одговора.

Мистерија #3 - Нико не зна тачно када ће бити порођај

Наизглед, свака фаза трудноће садржи научну мистерију или неизвесност, али ипак је највећа мистерија то како нико не може тачно предвидети када ће порођај почети. Иако су истраживачи одредили одређене факторе ризика, не могу бити стопостотно сигурни чије ће тело прерано започети процес, потенцијално доводећи будуће дете у опасност од хоспитализације, болести или смрти.

Мајке имају малу или никакву контролу над тим када ће почети порођај, што значи да никако не могу бити криве када нешто крене наопако, а не могу много да утичу ни на процес.

Оно што је фрустрирајуће, али променљиво, уколико људи желе да даље улажу у разумевање трудноће, најбоље је описао један лекар: "Мистерија не би морала да буде мистерија када би се много више средстава уложило у истраживање репродуктивног здравља и тако пронашао одговор на многа питања која нам још увек нису јасна".