Сваки емотивни однос почива на темељима узајамног поверења, подршке и љубави, а када се ти темељи не поставе на самом почетку односа, грађење заједнице неретко наиђе на препреке, а живот се претвори у бојно поље. Уколико сте се икада запитали због чега су жене спремне да наставе живот поред лошег човека, човека који се према њој не опходи онако како би требало, најчешће је одговор - због психолошких траума из прошлости, односно унутрашњег осећаја како нису достојне бољег односа и како су оне саме криве што су постале жртве лошег брака. У жељи да придобију партнерову љубав и поправе однос, оне се заробљавају све више и више, ни не примећујући да сваким даном однос према њима постаје све гори и верујући да ће баш сутра партнер препознати њихову љубав и "променити плочу". Поред емотивних траума, заступљени су и стереотипи друштва, као и страх од самоће, који сви заједно готово да гарантују погрешан одабир партнера.
Обрасци понашања у зрелом добу утемељени су на догађајима из детињства
Многе обрасце понашања које имамо у зрелом добу формирала су наша осећања и догађаји које смо проживели у најранијем детињству, а по "шаблону" и наше партнере тражимо на основу препознатљивих карактеристика које су имали наши очеви: на пример, уколико је жена имала у детињству строгог оца чију је љубав морала да заслужи, она ће подсвесно у будућем партнеру тражити емотивно неприступачног мушкарца за чију ће љубав морати да се бори.
"Један од разлога због којих лепе и добре девојке бирају лоше момке, лежи у инстинтку преживљавања. У женској глави и подсвести лик лошег момка повезује се са израженом сексуалном енергијом, снагом и продужењем врсте", наводи психолог Олга Самојлова.
Синдром Црвенкапе - како недоступни очеви формирају нову генерацију Црвенкапа
Жене које су одрасле уз агресивне, неприступачне и дистанциране очеве чију су љубав морале да заслужују, најчешће у одраслом добу живе у убеђењу да су узрочник свих проблема оне: да нису довољно паметне, способне или спретне, да су њихове грешке узрок даљих непријатности и само њихова кривица, док кривицу партнера не траже, нити је примећују чак и када је она очигледна.
Улазећи у однос све дубље, поред манипулација и гаслајтинга, оне се за мушкарца везују и због његових агресивних поступака, верујући да у "чврстом" ставу леже снага и моћ. Овај феномен први пут препознао је немачки психијатар Борвин Банделов и дао му је симболичан назив "Синдром Црвенкапе". Према Банделовом мишљењу, жену која је "пала" на лошег мушкарца који је склон ка агресивним испадима привлачи његова неприступачна, можемо чак рећи и животињска природа, а тамна страна је "вуче" да је истражи и упозна.
Жеља за новим осећањима и "ватреним" сензацијама разлог за упловљавање у неадекватне односе
Недостатак адреналина и емотивних дешавања у животу неретко доводе жене до тога да започињу романсе са агресивним или ожењеним мушкарцима. Ипак, уласком у такве односе, жене себе на неки начин осуђују на патњу и читав низ психолошких проблема, с обзиром да деструктивни односи утичу на све учеснике љубавне везе или троугла. У оваквом сценарију сви су жртве: и жена, и мушкарац, и потенцијално његова супруга и деца. Осећај да се чини нешто што није морално исправно уме да се "увуче под кожу" и створи осећај емоционалне зависности, па се упоредо са овим "бајковитим", може развити још један синдром - Аделин.