Списак реалних и потенцијалних фаворита императорке Катарине Велике тешко да може да се наброји на прсте једне, па чак и обе руке! Историчари и љубитељи царске породице тврде како се на њему налазило преко 20 мушкараца, а да је раскалашни дух руске царице послужио и као основа за сумње да су на царском двору владали блуд и неморал.
Катарина Велика била је супруга Петра III, наследника Јелисавете Петровне, а одлука о њиховом браку пала је баш на њу: 21. августа 1745. године шеснаестогодишња Катарина и седамнаестогодишњи Петар стали су на "луди камен" по наговору његове тетке Јелисавете, која је у младој Катарини видела идеалну прилику. Ипак, првих неколико година заједничког живота новопеченим младенцима нису донели много љубави и среће, премда је млади наследник трона био крајње незаинтересован за своју супругу, о чему је чак и Катарина писала у својим мемоарима. И поред очигледне разлике у темпераментима, млади су били одлучни да Руском царству подаре наследника.
Раскол у породици због царичиног неверства
Не обазирући се на бројне размирице које су свакодневно потресале царски двор, млади брачни пар покушавао је да добије дете, а како је време одмицало и сваки покушај бивао безуспешан, Катарина је почела да сумња на супругову неплодност. Заједно са сумњама, расло је и њено незадовољство, а млада царица све више је веровала да је овај брак велика грешка. Ипак, након неколико година пар добио је наследника - будућег императора Павла I, који је, попут оца, био крајње непопуларан у народу. Касније, породица је добила још једног члана, ћеркицу, која је нажалост преминула још као беба - ово дете било је први камен спотицања брачног пара, а Петар III сумњао је да га је супруга преварила и да дете није његово. Иако никада доказано, најраспрострањенија верзија јесте да је Катарина родила дете свом љубавнику, будућем пољском краљу Станиславу Поњатовском. Разочаран и повређен, Петар III одлучио је да се посвети вођењу државе, ни не слутећи да га чека још један шок: услед веома непопуларне политике које је спроводио, Катарина је уз подршку једног од својих фаворита, Григорија Орлова, 1762. године направила војни преврат, након чега су Петра III ухапсили, а она муњевитом брзином преузела владавину најмоћнијом земљом на свету.
Сваком љубавнику родила по дете
Ипак, ово није било једино изненађење виспрене руске царице: свега неколико месеци до преузимања трона, Катарина је свом (другом) љубавнику, Орлову, у тајности родила сина, извесног Алексеја Бобринског. Љубав руске царице и Григорија Орлова није се завршила само рођењем детета: "голупчићи" су чак желели и да се узму након њеног преузимања царског трона, али је породица "умешала прсте" и одговорила је од сумануте идеје. Касније, у Катаринином животу појавили су се нови љубавници, а Орлов је по кратком поступку и без много помпе склоњен са царског двора. Једном од тих "нових" љубавника, Катарина је наводно родила још једно дете.
Млађе - слађе
Међу бројним новопеченим фаворитима Катарине Велике посебно се истакао кнез Григориј Потемкин, који је био чак десет година млађи од императорке и који је имао задатак да Руској империји придода нову земљу. Од почетка љубавне афере није прошло много, а млади кнез показао је да је способан не само да прошири територију руског царства, већ и освоји срце прве даме: након само неколико година, њих двоје организовали су тајно венчање. Млади Потемкин је у Катаринином животу играо велику улогу и имао значајан утицај и власт, а како то обично бива, двоје темпераментних и амбициозних људи тешко су успевали да пронађу заједнички језик. Ипак, Катарина је знала да Потемкин никако не може претендовати на власт, будући да, и поред потпуно јавног односа, нигде никада није званично објављено да је по среди брак.
Убрзо се Русијом пронела вест да је Катарина Велика свом, у јавности љубавнику, а у бити супругу, родила ћерку, Јелисавету Тјомкину, а да би "стишао" приче који су почеле да колају, Потемкин је малу девојчицу представио као своју штићеницу. Ипак, бројни историчари рођење ђерке доводе у питање, с обзиром да је у моменту његог рођења Катарина Велика била већ у касним четрдесетим.