Одакле долази жудња за сланом храном

Велика жудња за одређеном врстом хране може бити знак да нам тело шаље сигнале, да постоји одређен здравствени проблем који несвесно игноришемо. Жеља за сољу указује да можда постоји проблем у нашим свакодневним навикама, које могу негативно утицати на апетит. У озбиљнијим случајевима, жудња за сланом храном може означавати проблем због којег је препоручљиво посетити лекара. Од количине уношења воде, до распореда спавања, следећих неколико ставки могу објаснити овакву жудњу:

Стрес

Када смо преоптерећени, стрес може значајно утицати на наш апетит, што често доводи до преједања. Због тога долази до жеље за омиљеном храном (чак иако знамо да је нездрава) јер утиче на нивое хормона. Нутриционисти препоручују да, када се следећи пут ниоткуда јави жеља за сланом храном, добро поразмислимо о свим могућим узроцима стреса у нашем животу.

Надбубрежне жлезде су одговорне за производњу и ослобађање кортизола, то јест хормона који се често назива "хормон стреса". Током периода појачаног стреса, кортизол може да покрене жудњу за сољу, јер се ремети способност регулисања натријума у жлездама. Заустављање стреса није процес који се обавља преко ноћи, али потребно је предузети одређене кораке како би се постепено умањио и контролисао, како не би драстично утицао на навике у исхрани.

Дехидратација и знојење

Некада можемо помислити да смо гладни, али је заправо у питању дехидратација. Ако не уносимо довољно воде или намирнице које садрже воду у току дана, онда можемо претпоставити да је дошло до дехидратације, коју човек изненађујуће лако може помешати са глађу.

Дехидрација такође може изазвати неравнотежу електролита, сличну као код знојења. Содијум је електролит који нестаје из тела када се знојимо. Ово се највероватније дешава код спортиста или активних појединаца, који губе много течности и не замењују изгубљене електролите на одговарајући начин након или током интензивне физичке активности. У овом случају, жудња за сољу је одговор тела на потребу за додатком течности, додатком натријума или обоје.

Умор

Када појединац недовољно спава, апетит може бити појачан а способност игнорисања жудње за одређеном храном постаје слабија. Хормони кортизол, лептин, грелин и серотонин изазивају глад и подстичу жељу за храном због које се осећамо добро. Поред тога, тело ће тражити додатни извор енергије и храну која ће побољшати расположење (које често буде "покварено" због умора). Због тога је веома важно обраћати пажњу на распоред спавања, јер сан утиче на целокупно здравље организма. 

Исувише ригорозна дијета

Било који тип рестриктивне дијете представља ментални, али и физички изазов. Када себи потпуно забранимо унос соли, често може доћи до супротног ефекта и жеља временом постаје све јача (поготово ако редовно мислимо о сланим намирницама које "не смемо" конзумирати). Онда, догоди се да прекршимо постављен режим и долази до осећаја кривице.

Уместо потпуне забране (осим ако то није лекарска препорука), боље је правити реалан план по којем ће се унос соли контролисати и постепено смањивати, уместо постављања исувише правила која често нису ефикасна на дуже стазе.

Здравствено или биолошко објашњење

Необјашњива жудња за сољу некада није потуно у нашој контроли и може указати на могуће здравстене или биолошке промене у телу. На пример, људи који имају Адисонову болест могу имати повећану жељу за сланом храном, јер утиче на надбубрежне злезде, које постају оштећене. Тада не могу производити довољно хормона кортизола, па се ниво натријума и течности у телу неправилно регулише.

Други фактор може бити и менструални циклус, који доводи до хормоналних промена, које појачавају знаке глади и жељу за стимулансима због којих се осећамо добро (као што је храна). Међутим, ако постоји сумња да је жудња за сољу могућа последица неког здравственог проблема, најбоље је посетити лекара.