Магазин
Једноставан план како да победите жудњу за шећером
За неке је шећер повремена посластица, али некима је обавезан део сваког оброка или ужине. У свету испуњеном примамљивим посластицама и слатким уживањима, савладавање жудње за шећером постало је изазов модерног доба. Kада одбијање дезерта постаје немогуће, чак и када почне озбиљно утицати на здравље, онда је време преиспитати своје изборе и применити следеће промене у исхрани и навикама.
Слаткиши су за многе људе једно од највећих уживања. Некима је тешко да замисле дан без конзумирања нечега слатког, а научници претпостављају да до такве зависности долази највише због допамина који се лучи када једемо шећер. Истраживања указују да шећер може бити веома адиктиван: када би особа која увек једе слатко нагло избацила посластице, вероватно би осетила симптоме повлачења, као што су умор, депресија, бол у глави/мишићима... Постоји неколико физиолошких, али и психолошких узрока за изражену жудњу за шећером код људи.
Недовољно сна може бити једно од објашњења, зато што људи траже слатку храну која ће да их "подигне" када се не осећају довољно енергично и "будно". Следећи фактор може бити стрес, када мозак лучи кортизол, који такође може бити окидач жеље за шећером, а некада је у питању чиста навика, која прерасте у зависност. Срећом, могуће је постепено регулистати жељу за дезертом, а први корак је разумевање свог тела и шта заправо "тражи" од нас:
Глад "маскирана" као жудња
Препознати када је у питању глад а када само жеља за шећером, може бити компликовано, поготово када се осећаји поклопе. У таквим ситуацијама, уместо конзумирања прве слатке ствари како би се стомак "смирио", боље је појести здрав и обилан оброк. Жеља за слатким некада може бити знак да тело тражи другачије нутријенте.
Храна пуна протеина, поготово у првој половини дана, даје енергију и не долази до малаксалости која се "регулише" чоколадицом. Протеин, као и влакна, неће нагло повисити ниво шећера у крви (после којег следи и нагли пад), што је пожељно за целокупно здравље. На крају, један мултивитамин може бити најбољи избор, јер служи као додатак исхрани који доноси енергију и потребне витамине у току дана.
Моћ хидратације
Дехидрација се често прикрива као глад или жудња за шећером. Следећи пут када осетите жељу да грицкате нешто слатко, посегните за чашом воде. Ако будете довољно хидрирани, можете угасити ту жудњу за слаткишима.
Одвраћање мисли
У случају да жеља за шећером не нестаје, чак и након здравог оброка, онда постоји шанса да жудња није физичка, већ психолошка. Стручњаци препоручују туширање топлом водом, јер поједини људи су поделили да туширање од пет до десет минута ефикасно сузбија жудњу за слатком храном.
Осим тога, увек је препоручљиво отићи напоље и прошетати. Неопходно је избегавати улице у којима се налазе продавнице или посластичарнице, како не би дошло до искушења. Блага вежба, као што је брзи ход или вожња бицикла помаже у лучењу ендорфина, који поправљају расположење и потреба за задовољством које конзумирање слатког доноси се "мења" здравијом активношћу.
Изабрати "мање зло"
Неки се успешно изборе са жељом за шећером и потпуно промене навике у исхрани, али многима је процес изазован и одвикавање "на силу" некада само појача потребу за слатком храном. Када одупирање заиста делује немогуће, онда је у реду пронаћи здравије алтернативе. Прва је воће, које може бити у било ком облику - исецкано, цеђено или помешано са јогуртом. Најважније је прескочити додавање белог шећера, сирупа или шлага, већ конзумирати само шећер које воће већ садржи.
Друга алтернатива може бити црна чоколада, у комбинацији са сушеним воћем или овсеном кашом. Осим што помаже у сузбијању жеље, тамна чоколада садржи гвожђе, магензијум и цинк. Алтернативе могу бити и "слатки" напици, који само садрже мед. Чајеви, цеђени сок или чак кафа са медом су и даље сладак, али далеко здравији напитак него класичан сок који, поред шећера, садржи разне хемикалије које није препоручљиво уносити сваки дан.
Што се тиче вештачких заслађивача, многа нова истраживања указују да их је боље прескочити, јер нису адекватно решење "на дуже стазе".
На крају је најважније подсетити се зашто треба да смањимо количину уноса шећера. Да ли имамо здравствени проблем који се само погоршава уносом слатког? Да ли је у питању конзумирање слатког из досаде или због стреса? Да ли се осећамо добро и енергично након посластице или је ефекат исувише краткотрајан да бисмо заиста били задовољни?
Постоје бројни разлози за бирање здравијих опција и кориговање лоших навика у исхрани, који су много вреднији од кратког уживања у слаткишима. Не би требало "кажњавати се" и осећати кривим због својих избора, већ радити на себи и постепено бирати здраву храну за организам, коју ће тело увек "прихватити" лакше од индустријских шећера и искористити на најбољи могући начин.
