Магазин
Мирише на дом: Шта се крије иза препознатљивог "мириса куће"
Постоји нешто необјашњиво утешно у уласку у дом који има свој препознатљив, познати мирис. Било да је у питању арома свеже печених колачића, дашак омиљене свеће или јединствена комбинација свакодневних мириса, многе куће носе препознатљив мирис који је постао синоним за осећај дома. Шта се тачно крије иза тог дивног мириса? Сећања, емоције, генетика и други фактори обликују посебну "арому" нашег дома.
Када помислите на кућу бабе и деде или на стан најбољег пријатеља, осетићете одређени мирис. Међутим, када живите негде сваки дан, сигурно не примећујете ароме које су присутне, али када се вратите кући, на пример са одмора, дочека вас баш та арома која за вас значи удобност и блискост, пише "Вашингтон пост".
Постоји снажна веза између чула мириса и осећања - што објашњава зашто тако лако повезујемо значајне локације са њиховим мирисима. Али када кажемо да место "мирише на дом", ми заправо описујемо комбинацију многих мириса, које долазе из различитих извора.
"Најочигледнији 'кривци' су предмети које купујемо управо због њихових мириса, као што су освеживачи ваздуха и свеће. Детерџент за веш, сапуни и производи за чишћење такође доприносе укупној ароми, као и храна коју кувамо и уносимо", каже експерт за мирисе, Даун Голдворм.
Али поред свећа и детерџената, ту је и мирис људи. "Ми смо "ходајући парфеми" - од гела за косу преко лосиона за тело до шампона, купке за туширање, пасте за зубе, све то носимо на себи. Поједини људи такође имају своју јединствену секвенцу ДНК која даје специфичну арому њиховом телу", каже Голдворм.
Управо лични мириси су повезани са главним комплексом "хисто компатибилности" који управља нашим имунолошким системом. То је генетски детерминисани мирис тела који омогућава псима да прате одређену особу, нешто попут отиска прста, а доприносе укупном амбијенту наших домова.
Такође, и број људи и њихов узраст утицаће на свеукупну арому једног домаћинства. Домаћинства у којима живе само одрасле особе, другачија су од кућа са децом која уносе мирисе који нас одрасле, асоцирају на детињство - пластичне играчке, воштане бојице или пластелин. Што се тиче власника кућних љубимаца, куће са кутијама са песком не миришу исто као куће са кавезима за птице или псима који су се ваљали по трави. Осим тога, арома нашег дома наговештава где живимо. Старије зграде од дрвета и цигле миришу другачије од новије градње са пуно лепкова и пластике (као што је под од винила). Боја и теписи на сличан начин ослобађају испарљива органска једињења која се комбинују са другим мирисима.
Квалитет спољашњег ваздуха је још један фактор. "Ако сте, на пример, у Пекингу, они имају већи ниво загађења ваздуха него, рецимо, ако живите на Ибици. Дакле, то ће утицати не само на мирис који може ући кроз ваше прозоре и пукотине у кући, већ и на то како се то временом уноси у материјале од којих је кућа или зграда изграђена", наводи Даун Голдворм.
И док је загађење нешто на шта појединац не може да утиче, постоји мода дуга стотинама година, у којој су људи покушавали да, стављајући одређене предмете у своје куће, креирају арому дома по свом нахођењу.
"У 16. и 17. веку, Европљани су палили тамјан као рани инсектицид и рузмарин у покушају да отерају болести, али су такође користили мирисе који су им чинили задовољство. Потпури је био у моди, а откриће вазе из 18. века са лажним цвећем, показало да су се разне пасте са аромама користиле када право цвеће није било доступно", каже Вилијам Тулет, професор сензорне историје.
Данас, каже Тулет, многи људи имају пуно књига у својим становима, тако да мирис њиховог дома друге подсећа на бибилиотеку или на чињеницу да је власник куће библиофил. Са друге стране, ако неко жели да представи себе као особу која се бави природом, испуниће своју кућу биљкама и цвећем, које ће дати посебан "шмек" природе њиховом дому.
Зашто не осећамо сваки дан мирис свог дома
Међутим, чак иако све чинимо да креирамо одређени мирис у свом дому, ми га често не примећујемо. Зашто је то тако? То је због тога што су наши рецептори у носним шупљинама склони томе да престану да реагују када их бомбардују молекули у ваздуху који су део одређене ароме.
Научници ово описују прилагођавањем коме су иначе склона сва наша чула. Тако на пример чини и чуло слуха, па ако би неко лупао чекићем испред наших врата, првог дана би нам сметао, другог би било мало боље, а до краја недеље се више бука не би ни примећивалаосим ако нам неко не скрене пажњу на то. За чуло мириса се каже да је створен као еволуциона предност - јер нас упозорава на опасности, као што су покварена јаја или отровно воће. Једном када сматрамо да је окружење безбедно, одређен мирис може брзо да нестане из наше свести. Ми заправо обраћамо пажњу само на оне ароме који се мењају, а не на сталне. Мирис нашег дома је управо сталан, али има другачију вредност за нас, јер ће нас увек асоцирати на место које нам гарантује удобност и сигурност.
Веза између људских емоција и чула мириса је такође јача него код других чула, јер је олфакторни део мозга повезан са лимбичким системом, местом у мозгу у коме се обрађују наше емоције. Због тога када помиришемо нешто што нам се свиђа или што нам је познато, то код нас ствара добра осећања, попут "припадности". Научници мисле да је то миленијумима био заштитни механизам који нам је помагао да разумемо да ли су нове ствари, за нас потенцијално срећне, здраве или штетне.
Зато ми мирис наших домова и људи, до којих нам је стало, спајамо са нашим сећањима, делом зато што су емоције и сећања чврсто повезани. Због тога нас мириси често асоцирају на одређене тренутке у животу, посебно оне из детињства.
"То су емоционални показатељи које користимо да креирамо цео свет као одрасли и да се вратимо тим осећањима сигурности и удобности, љубави и радости", каже Голдворм.
