Како нам ова чудна питања могу помоћи да боље упознамо себе

Самоспознаја може бити компликован процес, поготово што је у "убрзаном" начину живота често на последњем месту. Ипак, разумевање себе на дубљем нивоу је од суштинског значаја за лични раст и испуњење. Није лако одговорити на питање: "Ко сам ја?", јер један човек може имати бројне "верзије" себе. Људи се константно мењају, у зависности од фазе у животу и зато је добро повремено направити процену о својим тренутим навикама, идеалима, хобијима...

На тај начин се може освежити поглед на само на себе, већ и на свет око нас, који нас је "обликовао". Тада можемо одлучити да ли се заиста осећамо задовољно или бисмо чак желели направити одређене промене из корена. Одговоре на дубока, "филозофска" питања о свом постојању, није баш лако наћи, тако да се процес самоспознаје може почети на шаљивији начин:

Које је моје омиљено "непопуларно" јело?

Можда делује као да има само везе са личним укусом, али преференце за храну могу много тога открити о појединцу. На пример, ако је наше омиљено јело егзотично, не садржи типичне састојке и не може се лако пронаћи, то може бити знак да смо отвореног ума, вољни да пробамо нове ствари,  и радо прихватамо новитете из света око нас.

Ако је храна веома љута, горка, кисела (то јест, ако је било којег укуса који није "пријатан"), то може значити да имамо висок праг толеранције на одређен бол или непријатности.

Због чега заборавим да одем у тоалет?

Када се удубимо у рад, често заборавимо на основне физиолошке потребе, као што је прављење паузе за јело/воду и одлазак у тоалет. Најчешће су то активности које нам пружају право уживање, толико да ништа друго није важно и желимо потпуно да се посветимо циљу испред себе.

Истраживање сличних активности може помоћи у даљем развијању хобија и препознавању сопствених талената, који до сада можда нису били очигледни. Ако је у питању одређен спорт, онда је добро истражити сличне врсте физичке активности. Ако је активност више креативна, као што је писање, цртање, фотографисање...онда се може пронаћи веза и са другачијим уметничким медијем.

Како ћу да спасим свет?

Иако некима може звучати као потпуно нереалан сценарио којем не би требало придавати важност, одговор на ово питање може објаснити до којих проблема нам је највише стало. Да ли нам говоре о одређеним личним искуствима која су утицала на нас, због којих желимо да "спасимо" друге, како не би проживели исто? Да ли су у питању проблеми у свету, због којих се осећамо несрећно, забринуто, уплашено и желимо да их променимо?

Размишљање на овај начин чак може подстаћи позитивне промене у сопственом понашању, које ће унапредити односе са другима и развити самопоштовање.

Да ме неко избаци из куће, где бих отишао/ла?

Да ли бисмо побегли код најбољег пријатеља? Можда бисмо радије отишли у природу, како бисмо били сами? Да ли бисмо шетали градом, пуним људи, како бисмо се "уклопили и изгубили" у гужви? Да ли бисмо отишли на место у којем нас нико не познаје или бисмо тражили утеху у драгој особи?

Који год да је одговор на постављено питање, сигурно је да је то место на коме се осећамо сигурно и срећно. Добро је подсетити се да, чак и у неким од најгорих могућих сценарија, постоји место или особа која може бити наше уточиште и потребно је неговати такав однос/место.

Када бих знао/ла да ћу за годину дана умрети, како ћу провести остатак времена које имам? Како желим да ме упамте?

Свакодневно размишљање о смрти није баш препоручљиво, али повремено је добро запитати се: да ли добро користим време које имам? Када бисмо били ослобођени свих свакодневних обавеза, шта бисмо највише желели да радимо? Да ли бисмо коначно отишли на дугачко путовање, које месецима желимо или бисмо чешће огранизовали окупљања за пријатеље и породицу? Можда бисмо се више посветили љубави или купили љубимца који би нам правио друштво? Да ли бисмо се посветили омиљеним хобијима?

Следеће питање је: зашто бисмо чекали хипотетички крај живота да почнемо да уживамо? Иако можда није могуће одмах напустити посао и путовати или пронаћи љубав, сигурно постоје начини да се тренутни живот учини лепшим. Чак и најмање преузимање иницијативе може донети велике резултате и побољшати квалитет живота.

Поред уживања, важно је размислити о утицају који имамо на друге људе. Да ли смо склопили барем једно, доживотно и искрено пријатељство? Да ли смо били неко кога је свако могао питати за савет или помоћ? Не рачунајући материјално, колико је наш живот заиста био "богат"? Постоје ли циљеви и успеси по којима желимо бити запамћени? 

Када дођемо до искрених одговора на постављена питања, могу се отворити нове перспективе и променити тренутни животни приоритети.