Један од најпопуларнијих и фукнционалних модних аксесоара данас настао је пре више од две хиљаде година. Поједини извори тврде да је прве "наочаре" за сунце користио древни римски цар Нерон, у првом веку. Наводно, држао би два зелена драга камена испред очију, како би заштитио очи од сунца док је посматрао гладијаторске борбе.
Први прави примерци заштите од сунца, који подсећају на данашњи облик наочара, датирају две хиљаде година пре нове ере. Древна племена Инуита су их развили како би се заштитили од сунчеве светлости и бљештавог снега. Правили су их од натопљеног дрвета, костију, слоноваче и чврсто су пристајале уз лице. Светло је улазило кроз мале прорезе на очима.
Неколико стотина година касније Кинези су направили напредак у односу на инуитске наочаре. У дванаестом веку су кинеске судије почеле да користе сунчане наочаре, направљене од задимљених кварцних сочива. Звали су се Аи Таи, што значи "тамни облаци који покривају сунце" и биле су коришћене за прикривање њихових израза лица, како би деловали непристраснo и безизражајнo током суђења.
Од сифилиса до гондолијера
У осамнаестом веку, наочаре за сунце су функционисале као помоћ за оне који болују од сифилиса, када би им очи биле превише осетљиве на сунчеву светлост. Често су имали и метални додатак који би прекривао деформисан нос пацијента. Због тога, наочаре за сунце су се често повезивале са болешћу, све док оптичар Џејмс Ејскоу није креирао прве наочаре које имају металне дршке, које су се увијале иза ушију. Експериментисао је са различитим бојама стакла, покушавајући да помогне својим пацијентима и побољша им вид.
Још једна верзија наочара за сунце се појавила у Венецији, у осамнаестом веку. Звале су се Голдони наочаре, према познатом драматургу Карлу Голдонију, који је популаризовао стил. Углавном су их носили гондолијери, како би се заштитили од јаких сунчевих зрака док су превозили путнике у гондолама.
Стилови и облици наочара за сунце су се наставили мењати и у двадесетим годинама у Америци су постепено добијале улогу модног аксесоара. Бизнисмен Сем Фостер је почео масивно да продаје наочаре, јер су их почеле носити славне личности и на тај начин су биле рекламиране. Један чланак "Лајф магазина (Life Magazine)" је 1937. године објавио да је за једну годину продато преко двадесет милиона наочара, али да их је само двадесет пет одсто купаца носило због заштите од сунца.
Поларизована "Реј Бан (Ray Ban)" стакла су постала доступна 1936. године и изумео их је Едвин Ланд. Била су дизајнирана тако да блокирају интензивно светло и биле су веома популарне међу америчким пилотима током Другог светског рата. Убрзо су постале веома популарни модни тренд. Данас постоји на хиљаде разлитих брендова и стилова наочара за сунце.
Неке су искључиво модни детаљ, док неке комбинују функционалност и естетику. Данас често асоцирају на познате личности које покушавају да се скривају од камера. Постале су чак и главни део имиџа многих као што је Ана Винтур, која их наводно носи како не би показивала исувише емоција док посматра модне ревије. Било да се носе искључиво због изгледа или због практичне заштите, сигурно је да ће наочаре за сунце остати један од најраспрострањенијих аксесоара за модне комбинације широм света.